Министар финансија Синиша Мали најавио је, да подсетимо, да ће градски хотелијери добити подршку од 350 евра по кревету и 150 евра по соби уз услов да прихвате да не отпусте више од десет одсто запослених.
По речима Георгија Генова, ни до краја године не постоји оптимизам по питању оживљавања међународног туризма, али ће мере државе помоћи нашим хотелијерима да се припреме за пролеће, када се и сви европски хотелијери припремају за долазак страних туриста.
– Ми се сада ослањамо на домаће туристе, а домаћи туризам је показао добре резултате у бањским и планинским центрима, али градови су доста тешко пролазили. Због тога те мере државе ХОРЕС поздравља и сматра да ће хотелијери, када пандемија прође, то вратити држави за неке друге намене – рекао је Генов.
Говорећи о пословању хотела у протеклих неколико месеци, он је рекао да је у једном тренутку у Београду од 116 категорисаних хотела радило само 42. Каже да је попуњеност капацитета тих хотела била између три и пет одсто, што је, истиче, око 90 одсто мање у односу на прошлу годину.
– Таква ситуација у градским хотелима није обезбеђивала ни минимум за пословање – наглашава Генов.
Држава је за ту меру из буџета издвојила 1,2 милијарду динара за укупно 13.372 смештајне јединице у хотелима у 27 градова Србије.
– Мере државне подршке градским хотелијерима су очекиване, добродошле, и евенутално би могле бити проширене на још неке сегменте угоститељства – рекао је за Танјуг економиста Иван Николић с Економског инситута. – Државне циљане мере подршке су очекиване, у првом налету обухватиће градске хотеле у Београду и Новом Саду пре свега, вероватно ће се и проширити на неке пратеће индустрије услуга, рентакара, можда неких производних услуга, и тиме бисмо практично заокружили оно што смо очекивали да држава у овој години може урадити као помоћ привреди.
Презадовољни хотелијери
Хотелијери су, каже Генов, директном субвенцијом од 350 евра за сваки лежај и 150 евра за сваку собу презадовољни, и додаје да је то била најпримеренија мера с обзиром на то да су смештајне јединице главни производ неког хотела.
Држава је показала, додаје, да хотелски сектор види као генератора раста и развоја, не само туризма већ и читаве економије.
Ефекте корона-кризе на градске хотеле он је оценио као погубне, рекао да су објављене мере ту да гасе пожар, и додао да ће већи део трошкова ипак сносити власници хотела.
– Добро је, добро дође, али ни у којем случају не може надокнадити изгубљени профит, или очекивани приход, реализацију коју је та индустрија планирала за ову годину – рекао је он.
Додао је да сматра да ће државни услов за подршку да хотелијер не отпусти више од десет процената запослених бити изазован, па ће се можда неки одлучити да не прихвате тако условљену државну подршку.
– Таквим мерама добијамо неколико месеци, мали временски интервал да бисмо дочекали крај здравствене кризе јер то једини излаз из ове ситуације – рекао је он.
Осим на туризам и угоститељство, највећи негативан ефекат криза има у сектору саобраћаја и у култури, која делом припада држави па су макар радници покривени из буџета.
Читав сектор туризма у Србији има мали директан ефекат у БДП-у од 1,6 одсто а најшире гледано, индиректно тај ефекат не прелази 2,5 одсто БДП-а.
З. Делић
