У поређењу са истим месецом 2020. године, јавни дуг је порастао за 22,8 милијарде куна (3,0 милијарде евра) или за 7,3 процента, преноси портал Seebiz.
Раст дуга на годишњем нивоу је углавном резултат повећања иностране компоненте дуга, чије се стање у првих пет месеци ове године повећало за 11,3 посто у односу на крај 2020, односно за 17,6 процената међугодишње.
Инострани дуг Хрватске је од почетка године порастао за 11,9 милијарди куна (1,58 милијарди евра).
У структури дуга преовладавају дугорочни дужнички инструменти. На крају маја 2021, највећи удео у дугу имале су обвезнице (65,5%), затим дугорочни кредити (30,2%), а краткорочни кредити и хартије од вредности су заједно имали удео од 5,2 процента.
Снажан раст јавног дуга у првих пет месеци, резултат је повећаних потреба за финансирањем снажније фискалне подршке привреди, али и растућих издатака за плате и пензије, оцењују аналитичари Рајфајзен банке Аустрија.
Напомињу да је дуг опште државе на крају марта ове године износио 91,3 посто БДП-а, и процењују да би до краја 2021. његов удео у БДП-у могао да се спусти на 86 процената.
