Зато се, неретко, дешава да исти производ купљен на различитим тржиштима садржи мање какаа, слабије уклања мрље или има различит садржај меса.
Разлика у квалитету и саставу производа има и унутар ЕУ, а на то је ових дана поново упозорено. Наиме премијер Словачке Роберт Фицо дао је Европској комисији и Жан-Клоду Јункеру рок до јесени да се почне са решавањем проблем различитог састава истих намирница. Словачки премијер најавио је да ће се настојати да и Пољаци, Чеси, Словаци и Мађари за исти новац добију пођеднако квалитетне производе као Немци, и да престану да буду "канта за ђубре Запада". Он је чак отишао и корак даље, указавши да би због различитих производа за тржишта старе и нове Европе, Словачка могла да уведе једнострани ембарго и протера западне намирнице из словачких ресторана. По његовим речима, потребно је да се припреме закони којима би се наредило да ко жели да продаје производ у истом паковању, мора да има исти квалитет.
Ово није први пут да се из змаља чланица ЕУ указује на различит квалитет производа на тржишту дугогодишњих чланица ЕУ и оних које су то постале касније. Недавно је у Чешкој урађен велики званични тест, на захтев Министарства пољопривреде, а тестиран је 21 производ у варијантама за тржишта Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке и Мађарске. Резултати су показали да су на истоку Европе само три производа била истог квалитета као за западна тржишта. Код производа код којих су потврђена значајна одступања утврђено је да разлике има када је у питању састав, тежина и количина меса, али нема разлике када је цена производа у питању.
Какав је квалитет брендираних производа на тржишту Србије, која још није чланица ЕУ, тешко да се може дати прецизан одговор. Иако би се могло рећи да је на нашем тржишту квалитет истих производа који се продају у ЕУ другачији, то је готово немогуће доказати, јер се не може потврдити. Баш зато се и потрошачи у Србији ретко жале на разлику у квалитету производа, а најчешће се увере да разлика постоји када на тржишту ЕУ купе неки производ који редовно користе у Србији. И готово по правили, на губитку су купци у Србији.
Приликом употредних анализа производа директно се упоређују два иста производа намењена различитим тржиштима, а утврђује се квалитет и исправност декларције на производу. Анализира се сиривински састав, количина активних састојка, тежина , садржај одређених материја, њихово порекло...
По речима правног саветника у Удружењу потрошача Војводине Младена Алфировић, да би се разлика у квалитету доказала потребно је да се ураде упоредне анализе истог производа с два тржишта, које су веома скупе, а недостају и одговарајуће лабораторије.
“Истраживање у Словачкој и Чешкој иницирале су владе ових држава и надлежна министарства, а не удружења потрошача, како би имали доказе да се квалитет истих произвдоа на тржишту различитих земаља разликује. Упоредне анализе су скупе, а у Србији нема новца да се оне ураде, тако да се, без доказа и потврде да разлика у квалитету постоји, може само сумњати. По његови речима, иницијатива Словачке усмерена ка ЕК, да се изједначи квалитет производа на тржиштима земаља ЕУ и тржиштима нових чланица, посредно би имало имало позитиван утицај и на наше тржиште“, каже Алфировић.
Д. Млађеновић
