Ти пројекти, истиче Кружевић, једини могу да направе истстинске помаке у пољопривреди, јер се на тај начин омогућава наводњавање више од 100.000 хектара пољопривредног земљишта у Војводини.
- Сарадња са „Абу Даби фондом” почела је 2013. године, али је доста тога ишло збрда-здола: започети су многи пројекти који нису били плански завршени. Сада имамо сложену ситуацију, јер не можемо дугорочно да планирамо пошто су пројекти које сам затекао стари десетак година и превазиђени су, пошто су предмери у међувремену нарасли два до три пута. Моја политика јесте да завршимо започето – појашњава Кружевић.
Кружевић додаје да су постигли договор с Министарством пољопривреде о наводњавању јужних падина Фрушке горе, заправо читавог Срема. У финансирање овог пројекта укључена је и Европска банка за обнову и развој и АДФ.
- План је да преко црпне станице на Сави, вода пребацује даље потисним цевоводом у Борковачко и Павловачко језеро, која тако постају акумулације за наводњавање околних воћњака. Будући систем на Фрушкој гори биће такав, да пољопоривредник, који се спаја на наш систем, једноставно платном картицом купи потребан број кубика воде, а да му је једино потребан прикључак на нашу каналску мрежу – наводи Кружевић.
Ипак, за такав систем неопходна је и одговорност самих пољопривредника, указује Кружевић.
- Она подразумева да се не ору атарски путеви и наше инспекцијске стазе. Да се не испирају пестициди и инсектициди у канале, да се канали не затрпавају отпадом и ђубретом. У супротном, канали могу да служе једино за одбрану од поплава – нагласио је Срђан Кружевић.
По његовим речима, иако су „Воде Војводине” целе прошле године конкурисале пројектима за новац из АДФ-а, испоставило се да су средства покривала копање канала, док је код грађевинских радова и набавке опреме за црпне станице то није било довољно.
- Без обзира што се радило наизменично и делимично, сада са Покрајином, ЕБРД-ом и новом фазом финансирања АДФ-а, добићемо функционалне целине – напомиње Кружевић.
Како каже, тренутно „Воде Војводине” чекају грађевинску дозволу и одобрење АДФ-а за пројекат К1, за који су им одобрили 12 милиона евра.
- Том реконструкцијом и доградњом, систем за одводњавање у Општини Нови Кнежевац постаће двосистемски, то јест служиће и за наводњавање, које ће бити могуће на 11.000 хектара северног Баната. Како је новац АДФ-а довољан за копање канала, Покрајина нам је обезбедила скоро 442 милиона динара са ПДВ-ом како бисмо завршили пројекат у целости – прецизирао је Кружевић.
Из покрајинског буџета, каже Кружевић, биће додато скоро 693 милиона динара са ПДВ-ом за систем одводњавање „Јегричка, на територији општина Кула, Врбас, Бачка Паланка и Oyaci.
- Овај систем састоји се од 136,6 километара канала, који ће након реконструкције постати двонаменски, односно моћи ће да наводњавања 6.000 хектара и да одводи воду са 14.060 хектара. Зашто нам је Покрајина дала новац за „Јегричку”? Па, зато што је из АДФ-а финансирана само изградња црпне станице капацитета три кубика воде у секунди – каже Срђан Кружевић.
„Воде Војводине” у последњих годину дана опремиле су рибочуварску службу новим чамцима и возилима, формиран је и мониторинг центар, па нас је занимало како се то одразило на заштиту угроженог рибљег фонда у војвођанским водотоковима.
- У сарадњи с недавно формираном Речном полицијом, којој смо донирали наш најбољи чамац, наши рибочувари одузимају далеко већи број пловила и опреме. По први пут они пишу кривичне пријаве с озбиљним доказима: снимцима из чамца и дрона, имамо комплетнопраћње рибокрадица. Утицај на рибљи фонд биће познат након мониторнига који раде стручњаци са новосадског Универзитета – каже Кружевић и додаје да је рибокрадица евидентно мање, али да и даље имају проблем са свега 16 рибочувара за чување велике територије.
Из Абу Даби фонда од првог уговора о зајму 2014. године, до сада је позајмљено нешто више од 60 милиона евра. Ту цифру, као и поменутих 1,2 милијарде динара из Покрајинске касе, Кружевић ставља у контекст накнаде за одводњавање.
- Многи не схватају да се накнада за одводњавање односи на 23.000 километара водотокова које „Воде Војводине” одржавају, а не на атмосферске воде, за које су надлежне комунална предузећа у општинама. Новац од накнаде иде у републички и покрајински buyet, одакле се финансирају нови канали и пумпе. И кредити се морају од нечега враћати. Ми на годишњем нивоу разрезујемо 1,4 милијарде динара од накнаде, а наплатимо можда пола од тога. У исто време, годишњи буџет „Вода Војводине” износи више од 5,5 милијарди динара. То, да се накнада за одводњавање џаба плаћа јесу дневно-политичке приче – објашавања Кружевић, уз напомену да од прошле године постоје извештаји за све што је урађено.
Као један од примера, навео је и Велики бачки канал, који је после 30 година поново плован од Врбаса до Бездана, након што је очишћен и пошто су реконструисане преводнице Бездан и Мали Стапар. Кружевић каже да је канал плован и од Врбаса до Бечеја.
- Остало је оних шест километара канала код Врбаса, за чије чишћење је потребно педесетак милона евра. Ми имамо знање, опрему и вољу да то урадимо, али остаје питање финансирања, јер је то износ нашег годишњег буџета – закључио је Срђан Кружевић.
Светозар Крстић
