У односу на 2017. годину, извоз је већи 1,3 милијарду евра, односно 31,1 одсто, увоз две милијарде евра, или 44 одсто, док је дефицит порастао 628,4 милиона евра, односно 383,6 одсто.
– Прошле године су сви параметри робне размене АП Војводине с иностранством премашили вредности истих показатеља остварених у 2017. години – рекао је председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић. – Укупна вредност спољнотрговинске размене војвођанског региона износи 12,1 милијарди евра и већа је 17,3 одсто него 2017. године. Од укупно реализоване спољнотрговинске размене Србије, војвођански привредници реализовали су 31,7 одсто.
По његовим речима, извоз је порастао 13,7 одсто и на крају прошле године био је 5,7 милијарди евра. Војводина је у укупном извозу Србије учествовала с 34,8 одсто и увоз је вредео 6,4 милијарди евра, што је раст од 20,7 одсто. У укупном увозу Србије Војводина је учествовала с 29,4 одсто.
– У складу с оствареним резултатима извоза и увоза током прошле године и вредност дефицита премашила је вредност спољнотрговинског салда из 2017. Из робне размене Војводине с иностранством забележен је спољнотрговински дефицит од 792,2 милиона евра, што је 116,6 одсто више него 2017. године. Као последица интензивнијег раста увоза од извоза, покривеност увоза извозом смањена је с 93,2 на 87,7 одсто – рекао је Вучуревић.
Војвођански привредници су прошле године остварили најзначајнију робну размену са земљама Европске уније – 62,3 одсто, потом с осталим земљама – 28,8 одсто, а најмање са земљама ЦЕФТА – 8,8 одсто. Највише се извозило у ЕУ – 71,8 одсто, затим у земље ЦЕФТА – 15,8 одсто, док је у остале земље из Војводине извезено 12,4 одсто робе. Војвођански привредници највише су увозили из ЕУ – 54,1 одсто укупног увоза, из осталих земаља 43,2 одсто, а из земаља ЦЕФТА 2,7 одсто укупног увоза.
– На висину укупног спољнотрговинског дефицита Војводине битно утиче позитиван салдо размене у сарадњи са земљама ЕУ и земљама ЦЕФТА, док сарадња с осталим земљама резултира дефицитом на нашој страни, који је већи од укупног војвођанског дефицита и проузрокован је увозом из Руске Федерације, који сам чини готово петину укупног увоза Војводине – рекао је Вучуревић.
– Учешће Војводине у извозу и увозу региона је у периоду 2016–2018. година непромењено – каже Бошко Вучуревић. – Доминантан удео има Јужнобачки округ с 34,6 одсто, односно 50,2 одсто у увозу, а следи Сремски округ, чији извоз представља четвртину укупног извоза АПВ, а увоз нешто више од петине укупног. Остали окрузи учествују с 40,3 одсто у укупном извозу, кумулативно, односно с 27,4 одсто у укупном увозу.
Производи из Војводине нашли су се на тржиштима 144 земље, а на војвођанско тржиште увезени су из 158 земаља. Војвођански привредници највише су извозили у Немачку – 13,1 одсто и Румунију – 10,7 одсто.
Увоз из Руске Федерације чини 18,8 одсто укупног увоза. Друга најзначајнија земља на увозној страни је Немачка – 11,8 одсто. Највећи номинални, али и процентуални раст, забележен је с Ираком – 163,6 милиона евра, односно 38,8 одсто, и Руском Федерацијом – 323 милиона евра, односно 36,2 одсто.
Д. Млађеновић
