Мали је рекао, на конференцији под слоганом „Дигитализација као излаз из сиве економије”, да је борба против сиве економије један од стубова активности Владе Србије, те навео да је од 2015. више од 70 одсто акција, планова и активности по том питању испуњено. Од 2017. до 2021. године, по истраживању НАЛЕД-а, смањено је учешће сиве економије за три одсто, на 11,7 одсто, рекао је Мали.
Оценио је да је то велики корак напред, али и велика обавеза да се настави агресивније, брже, боље и јаче против сиве економије.
Навео је да су активности за системско решавање сиве економије биле и успех е-фискализације, као и система е-фактура.
- Сви губимо у сивој економији, а добија само онај ко фискални рачун није дао - нагласио је Мали.
Каже да је много урађено и на реформи Пореска управе - ПУРС, преко портала е-порези, те да се наставља са даљим растерећењем зарада, што је у периоду од 2017. до 2021. године дало за резултат да је из сиве у законску зону прешло 200.000 запослених, те да је сада стопа незапослености 9,2 посто.
Амбасадорка Савезне Републике Немачке Анке Конрад оценила је да сива економија наноси огромну штету не само приходима државе, те кроз нелојалну конкуренцију и недостатак стандард робе и услуга, већ да се ради и о експлоатацији људи.
Истакла је да Немачка пружа континуирану подршку Србији у борби против сиве економије, посебно кроз подршку безготовинском плаћању.
Оценила је да су подстицаји даљем развоју Србије, јер се јавни приходи повећавају смањивањем сиве економије.
Министру Малом честитала је на подстицању дигитализације фискалног сектора, што је од значаја у борби против сиве економије.
Додао је да је много урађено на координацији инспекција. Мали је најавио још јачу борбу државе против сиве економије, јер сваки динар који се уведе у легалне токове доприноси расту економије. Истакао је да су важне даље реформе царине, те повезаивање Пореске управе са царином, као и увођење е-акциза и е-отпремница, те нагласио као кључно коришћење дигитализације. Говорећи о тек усвојеном програму борбе против сиве економије до 2025. године рекао је да ће бити настављена улагања у тржишну инспекцију, те даље растерећење зарада.
Порука свима је да ћемо наставити борбу против сиве економије и рад ван закона се никоме неће исплатити, поручио је он и додао да Србија кроз системска решења показује колико је спремна да идемо до краја, када је ова област у питању.
Он очекује да ће е-фискализација и е-фактура додатно када буду показали пуне ефекте утицати на смањење сиве економије.
Вицегувернерка НБС Драгана Станић истакла је резултате центалне банке на развоју безготовинског плаћања и едукацију на том пољу.
Истакла је значај сузбијање сиве економије кроз здрав начин развоја безготовинског сектора, те чињења да таква плаћања буду приступачнија. Као последњи добар пример навела је да је омогућено давоцима смештаја да могу да приме безготовинске уплате.
Потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а Станка Пејановић оценила је да је упркос добрим резултатима досадашње борбе обим сиве економије и даље веома висок.
Потребно је да наставимо систематски и координисано да приступамо решавању овог изазова, рекла је она. За нови програм рекла да је добро одмерен и избалансиран, са решењима која ће јачати капацитете инспекција, судова и Пореске управе и подржати одговорну привреду подстицајима, рекла је она.
Нагласила је значај смањења пореског оптерећања плата, реформе непореских намета, стимулисања безготовински плаћања, нових облика рада, сезонског запошљавања, те акција за јачање свести, као што су наградне игре. Додала да је дигитализација кључ у даљој борби са нелојалном конкуренцијом, а да су ефискализација и ефактура стубови, те да је безготовинско плаћање трећи стуб.
З. Делић
