Јаковљевић је за РТС навео да се инфлација мери према индексу потрошачких цена у који улазе 662 производа, од чега се 10 одсто индекса односи на цене непрерађене хране, 21 на цене прерађене хране, 29 на индустријске производе, 16 на енергенте а 24 процента на услуге.
Истакао је да је на укупна привредна кретања, па и на цене знатно утицало то што је прошла година била пандемијска и што смо ове године, када је о економији реч, имали постепени излазак из пандемије.
Објашњавајући повећање августовских цена неких роба у односу на годину дана раније, Јаковљевић је рекао да смо у августу прошле године имали веома ниске цене одређених производа, па је рецимо цена меса била изузетно ниска током целе године.
"Један од узрока за то је била пандемија а због ниске цене су произвођачи смањили понуду. Ове године тражња се повећала, привреда није могла у кратком року да одговори на све потребе а у неком моменту понуда и тражња ће се изједначити", истакао је он.
Када је реч о поврћу, додао је да је повишеним августовским ценама осим пандемије допринела и овогодишња суша.
Јаковљевић је нагласио да су у окружењу поскупљења била и већа и да се она правдају убаченим милијардама без камате.
"Раније су многи попут Америчких централних резерви и Европске централне банке утицали на подизање инфлације повећавањем средстава ликвидности. Они и јесу утицали на инфлацију, али треба узети у обзир и цене нафте која је прошле године била доста јефтинија, а сада се њена цена враћа", рекао је Јаковљевић.
Истакао је да цене услуга нису допринеле повећању инфлације и навео да наредних месеци можемо очекивати стопу инфлације као у августу, а можда и нешто већу.
"Очекује се да до краја године инфлација буде на нивоу горњег инфлаторног циља, дакле 4,5 одсто, а смањење се може догодити од другог квартала наредне године", рекао је Јаковљевић.
Додао је да се очекује да инфлација до краја следеће године буде у доњем делу циљаног коридора, односно на нивоу на ком је била и претходних осам година.
