Војна установа “Моровић” понудила је продају преко јавне лицитације 15 липицанера, од чега девет женских грла, два женска грла енглеске пунокрвне расе и два мушка грла нонијуса.
Лицитација за војне расне коње заказана је за 14. август у ергели “Карађорђево”, у истоименом селу код Бачке Паланке.
Мада појединости за сада нису објављене, “Дневник” ексклузивно сазнаје да је цена најскупље коња 200.000 динара. Реч је грлу енглеске пунокрвне расе ождребљеном 2005. године.
За девет месеци ово је друга продаја коња на ергели “Карађорђево”. Претодна је одржана 23. октобра прошле године и тада се на лицитацији нашло 25 коња: десет липицанске расе, пет кобила енглеске пунокрвне расе и десет грла нонијус. Како је тада наведено, право учешћа су имали сва правка и физичка лица која уплате депозит на благални ВУ “Моровић” у износу од десет посто од почетне цене. За почетну цену од 100.000 динара лицитациони корак је био 1.000 динара, а преко те цифре лицитациони корак је био 5.000 динара.
Непосредно пре Другог светског рата започео је узгој енглеских пунокрвних коња за галопске трке. Та манифестација је дуго одржавана, а онда је дошло затишје. Галопске трке на хиподрому у Карађорђеву, после 12 година паузе, одновљене су септембра 2018., а одржане су и прошле године.
На ергели се тренутно узгаја 118 грла из четири расе – енглески пунокрвни коњи, нонијус, липицанери и арапски коњ.
Арапску расу “Карађорђево” има у последње три године, то је донација из Уједињених Арапских Емирата, када је добијено 15 грла – седам енглеске пунокрвне и осам грла арапске расе. То је било све у склопу програма опоравка ове ергеле и унапређења услова у којима живе и раде и наша грла и људи.
У тој лицитацији продата остала су непродата три коња. Две кобиле су и сада на чицитацији, а један ждребац, који је био стар 26 година, у међувремену је угинуо.
Ергела “Карађорђево” је једна од најстаријих у нашој држави. Настала је 1885. године када је започео узгој коња на овим просторима, за потребе тадашње познате аустроугарске ергеле “Мезохеђеш”. То је била ергела коња нонијус расе, што је заправо аутохтона раса Панонске низије. У питању су коњи који су се користили за радове у пољопривреди, док није било трактора и пољопривредних машина. Касније су они укључивани за потребе војске као товарни вучни коњи, а и данас их има у Карађорђеву и посебно су заштићени.
Када је 1921. године ова ергела проглашена државном, започео је и узгој липицанера. Углавном су то била грла која су долазила из ергела “Липица”, “Ђаково” и “Липик” или из приватног узгоја.
М. Бозокин
