Наставак ширења мреже услуга инстант-плаћања подразумеваће да у свакој продавници купци робу могу платити путем телефона и кју-ар кода.
За трговце ће то бити корисно јер ће истог тренутка добити новац за продату робу па неће чекати по неколико дана, како је то иначе случај када се плаћање обавља картицама.
Цео поступак је при крају јер свакој држави је у интересу да има што мање готовине, пошто употреба кеша, осим ризика да буде украден, захтева скупе процедуре чувања, транспорта и складиштења, изјавила је вицегувернерка НБС-а Драгана Станић. Посреди је, додала је, нешто што је и за Европску унију практично тек у плану, док наша земља на том систему плаћања увелико ради.
Установили смо правила шта тачно треба да садржи кју-ар код, и цео систем ослања се на искуства, праксу, домаће и међународне законе да би се обезбедила сигурност плаћања, вели Станићева.
По речима економског аналитичара Милана Ковачевића, ширењем нових услуга у области е-плаћања смањује се количина кеша у оптицају, што је пракса у бројним развијеним земљама света, чији пример треба да следи и наша.
Свако унапређење пословања и савременији начин плаћања су добра вест, казао је Ковачевић.
Према његовим речима, проблем је једино писменост становништва, која је код нас ниска, наша деца ни у школи не уче ништа о томе, многа места немају додира с новим технологијама. НБС треба да се постара да то системски буде добро уређено. Грађани који се већ сналазе с новим технологијама тај начин плаћања ће преузети одмах јер је све брже и контрола трошкова је лагана, они који се у томе не сналазе нормално да ће се у почетку устручавати.
По његовим речима, Национална стратегија Републике Србије за мала плаћања 2019–2024, између осталог, предвиђа дупло већи раст електронског и мобилног банкарства у земљи.
Владе многих земаља у Западној Европи доносе законе којима се готовина готово у потпуности искључује из оптицаја. За лидера по том питању сматра се Шведска, која је зацртала план да до 2023. године постане друштво готово без готовине У Кини већ одавно све се може урадити телефоном, па тако већ пет година просјаци на улицама Кине новац могу да прикупљају путем електронског плаћања и читања кју-ар кодова са смарт телефона.
Тако свако ко пожели да удели нешто новца просјацима у Кини, то чини преко свог смарт телефона, скенирајући кју-ар код који се налази код просјака и на тај начин им поможе.
Мање новца у оптицају значи велику уштеду НБС-у. Али морамо убразати сва плаћања, а НБС би требало рационалније да користи девизе. Код нас је пребацивање новца с једног девизног рачуна на други у банкама скупо, због чега грађани дижу паре, стављају их у торбу и носе у другу банку. Било би добро и да се олакша и промет између суседа с којима имамо јако велику трговинску размену и који имају друге валуте, казао је Ковачевић.
У Србији се сваког месеца изда најмање 15 милиона рачуна – за струју, телефон, комуналије и друге услуге које грађани плаћају. Плаћање телефоном, односно скенирањем кју-ар кода, само је један од начина да се избегне дуго стајање у редовима пред шалтерима. Број плаћања картицама на интернету у прошлој години био је девет милиона, што је милион више у односу на 2018. годину. Највише плаћања било је на домаћим сајтовима, односно у онлајн продавницама, око 4,7 милиона.
Када је реч о безготовинском плаћању, за само годину, од средине 2018. до половине прошле године, број ПОС-терминала увећан је 13 одсто, односно за око 10.000.
З. Делић
