Климатске промене све теже погађају економију нашег дела планете

Стална представница Програма Уједињених нација за развој -УНДП у Србији Франсис Пикап изјавила је да је привреда Србије претрпела губитке од шест милијарди долара услед екстремних временских прилика, почев од 2000. године, као и да би, уколико се не предузму мере и активности да се оне спрече, могла изгубити још толико до краја ове деценије.
klima
Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Климатске промене негативно утичу на производњу хране и енергије, биодиверзитет, на доступност пијаће воде, инфраструктуру и додатно оптерећују систем услуга здравствене и социјалне заштите.

Франсис Пикап је на онлајн “Дијалогу о прилагођавању Србије на климатске промене” истакла да се Србија налази у региону који је нарочито угрожен климатским променама, јер просечне температуре у региону расту брже него на глобалном нивоу.

„У Београду смо до сада били сведоци да су 13 најтоплијих година до сада биле управо од 2000. године, а то утиче на људске животе, ставља додатни притисак на здравствене системе и успорава економски развој, нарочито у области пољопривреде, водопривреде, енергетике, транспорта и инфраструктуре”, објаснила је Пикап.

Она је подсетила и да је Скупштина Србије недавно усвојила Закон о климатским променама, што је први самостални закон који регулише питања климатских промена и он поставља пут за спровеђење мера адаптације.


Нове сорте, наводњавање...

Екстремне временске прилике у Србији све више утичу на доступност воде за производњу енергије из хидропотенцијала, али и на повећање потреба за енергијом хлађења лети. Планирање наводњавања, које је неопходно како би принос пољопривредних култура остао непромењен, такође у великој мери зависи од доступности воде.

„Један од приоритета Министарства, као нужна мера адаптације, јесте успостављање система наводњавања на што већој површини обрадивог земљишта. Истовремено, наши напори иду и у правцу изградње што ефикаснијег система, како би се смањио притисак пољопривреде на водне ресурсе. Мере адаптације, попут замене сорти и врста са климатски адаптибилним, прилагођавање термина и врста радова променом календара усева, ротација истих, само су неке од мера које не захтевају додатна улагања, али свакако доприносе како смањењу негативних утицаја на животну средину уопште, тако и квалитетнијим и здравијим прехрамбеним производима“, навео је Грабеж.


“Овај Закон је основ за смањење емисија гасова у складу са национално утврђеним доприносима и помаже да се усагласи законодавство Србије са ЕУ”, истакла је она.

Пикап је додала да у оквиру зеленог договора ЕУ предлаже амбициозну климатску агенду за Западни Балкан, што ће повећати инвестиције на Балкану у наредних седам година, преласком на декарбонизацију, циркуларну економију, одрживе системе хране и очување биодиверзитета. Она је казала и да према извештајима УНДП-а у Србији недостају средства за спровођење мера прилагођавања на климатске промене на националном и локалном нивоу.

Представник националног тима за сарадњу са Зеленим климатским фондом (ГЦФ) Игор Грабеж, навео је да је пољопривреда један од најрањивијих сектора када се говори о климатским променама и последицама које оне изазивају.

„У Србији више од 40 одсто становништва живи на селу и директно зависи од пољопривреде и у том смислу говоримо о угрожености читаве економије, јер су села важна за производњу и сигурност снабдевања храном”, нагласио је Грабеж.

Он је рекао да је циљ да се изврше процене погођености појединачних грана пољопривреде и региона Србије и да се за сваку од њих припреме специфичне мере адаптације на климатске промене.      

З. Делић

EUR/RSD 117.5737
Најновије вести