Конкретно, значило би то да изван свих прописа имамо промет роба и услуге вредности од око 10 милијарди евра, а процена је да због тога државни буџет остаје краћи за око три милијарде евра. Овај новац био би довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља, да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице, финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара и да се преполови дефицит буџета.
Држава је свесна проблема сиве економије са којим муку муче и много развијеније економије држава у ЕУ , али је одлучна да је смањи на 15 до 20 одсто БДП-а. Основано је Координационо тело Владе Србије за усмеравање активности на сузбијању сиве економије које је у мају усвојило нови Акциони план који предвиђа повећање броја мера на смањењу нелегалне трговине, непријављеног рада и утаје пореза. У том новом Акционом плану има чак 107 мера за сузбијање сиве економије које ваља спровести ове и наредне године. Уједно, ова и наредна година проглашене су за године борбе против сиве економије.
Активне мере државе на сузбијању сиве економије, кроз појачану контролу и инспекцију, већ су дале резултате боље у односу на претходне године, али је јасно да то није довољно. Због тога је НАЛЕД предложио увођење споразума о признавању кривице у домену сиве економије . Двогодишњи пројекат треба да да значајан допринос реализацији Споразума о сарадњи Координационе комисије за инспекцијски надзор и Удружења судија прекшајних судова, који су у Палати Србије потписали Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе и Милан Мариновић, председник Удружења судија прекршајних судова.
Сви бију битку са сивом економијом
Битку са сивом економијом бију многе земље света, јер она постоји свуда – негде у мањем, а негде у већем обиму. Међу земљама са најмањом стропом пословања мимо прописа су САД и Швајцарска, код којих је она око 7 одсто БДП-а. До 15 одсто БДП-а стопа сиве зоне је у Аустрији, Холандији, Великој Британији и Француској. У Ирској, Немачкој, Данској, Финској, Норвешкој, Шведској и Словачкој она се креће између 10 и 15 одсто БДП-а, док је у Белгији, Чешкој, Португалу и Шпанији између 15 и 20 одсто. Италија, Мађарска, Словенија, Пољска и Грчка бележе од 20 до 25 одсто БДП-а, а Летонија, Турска , Хрватска, Естонија, Литванија, Румунија око 25 одсто. Једино Бугарска има већи обим промета у неформалном привредним токовима од Србије.
Како се сада већ примењује споразум о признавању кривице у саобраћајним и царинским прекршајима, тако би се ускоро он односио и на оне који крше законе из области привреде и то признају. Другим речима, они које инспекција затекне да послују у сивој зони или запошљавају раднике “ на црно” би признавањем кривице били у прилици да плате дупло мању цену за прекршај односно да им казна буде ублажена. Према објашњењу Милана Мариновића, председника Удружења судија прекршајних судија, за увођење споразума о признавању прекршаја из области сиве економије треба претходно извршити припреме.
“То значи да би требало да се у надлежним министарствима одреде комисија или радна група која ће одвојити оне прекршаје из тих области за које је оправдано закучључивати споразуме о признању кривице од оних за које процене да нису за то . Такође, треба одредити јасна правила о преговарању са учиниоцима прекршаја. Када се све то заврши и када почне примена споразума, онда ће то врло брзо ући у праксу”, сматра Мариновић.
Према његовом мишљењу од склапања споразума о признавању кривице ће и прекршиоци, инспекција и судови имати користи и то тако што ће прекршиоци добити блажу казну него што би добили по окончању судског поступка и примене закона које су прекршили.
“С друге стране, знају да ће та казна коју договоре бити она казна коју ће бити обавезни да плате, јер на пресуду коју судови доносе усвајањем споразума нико нема право жалбе, ни једна ни друга странка у поступку. Могу да утичу на висину казне и не морају да долазе у суд више пута, да губе време и повећавају трошкове поступка. Инспекција ће имати користи, јер ће знати да је захтев за покретање прекршајног поступка који су суду поднели против учиниоца прекршаја основан. Такође, а то је можда за инспекторе и најважније, они неће морати да се одазивају у својству сведока пред прекршајне судове, већ ће моћи да раде свој посао”, објаснио је Мариновић.
Прекршајни судови ће, додаје, такође имати користи од споразума о признавању кривице за прекршај закона у области сиве економије јер ће поступци знатно краће трајати и много мање коштати, судије ће имати више времена за рад на оним предметима за које се још увек не закључи споразум. Надлежни у министарствима треба да одлучују о томе да ли ће могућност склапања споразума о признању имати прекршиоци који то чине први пут или и они који су већ хватани да послују у сивој зони. Судија Мариновић додаје да искуство из саобраћајних прекршаја показује да су у почетку почели да се закључују само споразуми са онима који нису учинили ни један прекршај, а да у последње две године то право имају и они који су учинили један прекршај, а у најави је да се то допусти и онима који су учинили два прекршаја.
Блажа казна за оне који послују у сивој зони односила би се само на оне које у прекршају ухвати тржишна инспекција или инспекција рада. То је веома битно, јер сада судије у прекршајним судовима одбацују многе прекршајне пријаве због пропуста инспектора у писању пријаве. Пракса је показала и да многи прекршиоци закона који забрањују и кажњавају сиву економију на крају поступка добију само опомену , а чести су и случајеви да предмети застаре па се “провуку” без икакве казне. То, барем у две године колико би важио овај споразум, не би више могло да се догоди под условом да прекршиоци закона признају да су ухваћени “ са прстима у тегли” и да плате пола износа који би иначе морали да плате када им суд одреди казну.
Љубинка Малешевић
