У свом 65. кварталном извештају, аутори публикације истичу да је настављен привредни опоравак у целој Европи, тако да су земље Централне и Источне Европе (ЦИЕ) забележиле просечан раст од 2,3 одсто, а земље Европске уније 2,1. Такође, наводи се да је у односу на други квартал 2020, Србија у другом кварталу ове године остварила раст од 13,7 одсто, земље ЦИЕ 11,7, а ЕУ 14,2 одсто.
У билтену “Квартални монитор”, који издаје Економски факултет и његова Фондација за развој економске науке, наглашава се да је Србија у мањој групи земаља које су премашиле преткризни ниво из четвртог квартала 2019. године. Србија у односу на тај период има већи БДП за 2,3 одсто, док су земље ЦИЕ испод тог нивоа 0,2 одсто, а земље ЕУ 2,3 одсто испод БДП-а из четвртог квартала 2019.
Аутори Кварталног монитора извршили су корекцију раста БДП-а Србије у 2021. години са 6 на 6,5 одсто.
„Све привредне делатности, осим пољопривреде, имају снажан раст. Трговина, саобраћај, туризам, угоститељство и индустрија опорављају се од кризе изазване коронавирусом, док ИТ сектор, телекомуникације и комуникацијске услуге настављају раст из преткризног времена”, наводи се у анализи “Кварталног монитора”. Истиче се да су увоз и извоз већи него у време пре кризе, али су инвестиције мање, што, како сматрају, може да угрози раст у наредном периоду. Индустријска производња у Србији пала је у другом кварталу за 2,8 одсто, али је у односу на други квартал прошле године порасла за 15,9 одсто.
Стопа незапослености у другом кварталу опала је 11,1 одсто у односу на претходни. Неформална незапосленост пала је на 12 одсто, а до пре неколико година била је 20, подсећа “Квартални монитор”. Такође, како се наводи, регистрована запосленост повећана је 3,3 одсто, од чега 4,9 одсто у приватном сектору, а у јавном 0,5. Запосленост расте у већини делатности, а највише у ИТ сектору, телекомуникацијама и медијима 11,6 одсто, у грађевинарству шест одсто, трговини 4,9 и прерађивачкој индустрији 4,6 одсто.
Како наводе аутори, зараде су порасле у односу на прошлу годину 6,6 одсто, али ове године стагнирају са свега 0,3 одсто раста у односу на прошли квартал. То је, како се наводи, последица инфлације која је у августу достигла 4,3 одсто и која ће, како се очекује, и даље расти, као и у целом свету. Такође, наводи се да зараде расту у приватном сектору много брже него у јавном.
Спољни дефицит је у другом кварталу износио 570 милиона евра, односно 4,4 одсто БДП-а, и очекује се његов раст и у трећем и у четвртом кварталу, највише због дефицита спољно-
трговинског биланса јер је динар ојачао, што ће утицати на ценовну конкурентност, наводи се у извештају.
И даље је висок прилив страних директних инвестиција, које су у другом кварталу износиле 731 милион евра, а последица су субвенција, ниских трошкова рада и образоване радне снаге, наводи “Квартални монитор”.
Спољни дуг је у августу достигао 28,3 милијарде евра, што је 57,6 одсто БДП-а, али се држава у септембру задужила за више од милијарду евра, тако да дуг сада износи 29,5 милијарди евра, констатују аутори “Кварталног монитора”, уз напомену да је повољно што БДП брже расте од дуга.
З. Делић
