То је уобичајена слика и понавља се сваке године јер се током лета у угоститељским објектима повећава понуда, а у многим ресторанима и кафићима отварају се баште. Повећава се и број гостију, а све је више и туриста, посебно у градовима, на плажама или уз обалу река и језера па је разумљива потреба за новим раднцима. С друге стране, сезонски посао је за многе добра прилика да за кратко време зараде новац потребан за одлазак на одмор или као начин да допуне кућни буџет.
Дакле, радника у угостељству недостаје, а најтражењи су кувари и конобари и, како сада ствари стоје, готово је извесно да ће они који имају те струке посао лако наћи – у Србији или иностранству. То се посебно одоноси на куваре и помоћне куваре јер их нема довољно, посебно оних с искуством, па су потенцијални послодавци суочени не само с тим да их нађу и ангажују већ и да их задрже. Ове године можда више него протеклих јер је потреба за тим кадром све већа и у земљама у окружењу – Хрватској, Грчкој, Словенији... а сада, за разлику од раније, за ангажман у тим земљама више није неопходно имати пасош Европске уније.
Због тога, али и због зарада виших него у Србији, пут тих земаља кренуло је или ће ових дана кренути много искусних кувара, као и других радника у угоститељству. Потреба за кадром те струке и те како је изражена у Хрватској, где недостаје огроман број радника и пут те земље овог лета отићи ће много више грађана Србије него раније. Понуда послодаваца из Хрватске за ангажман радника из наше земље углавном су сличне – обебеђен је смештај и исхрана, ради се шест дана у недељи, а зараде се, у зависности од врсте посла, крећу од 600 па до 2.000 евра. Све време радници имају пензионо и здравствено осигурање, а посао се нуди онима старим од 18 до 65 година. Уз то, највећи број послодаваца захтва знање италијанског, немачког, руског или енглеског језика.
У Хрватској највише могу зарадити кувари –нуди им се плата од 1.000 до 2.000 евра, док је зарада помоћног радника у кухињи од 700 до 1.100 евра. Роштиљ-мајстор може рачунати на месечну плату од 1.000 до 1.200 еура, а пица-мајстор од 1.200 до 1.500. Месечна зарада бармена креће се од 700 до 1.000 евра, конобари могу зарадити од 800 до 1.200, док је зарада собарица у хотелу од 600 до 800 евра. У Хрватској се траже и трговци, који месечно могу зарадити од 700 до 1.000 евра.
Те зараде јесу више него у Србији, где такође нема довољно радника те струке. То потврђују и готово стални огаси за ангажман радника па се, рецимо, за пица-мајстора нуди плата од 60.000 динара, помоћни радник у кухињи може зарадити од око 40.000 до 50.000 динара, а раднику који уме да направи и испече мекике нуди се дневница од 2.700 динара.
Осим у угоститељству, српски радници могу наћи посао у иностранству ако су машински техничари, бравари, вариоци, брусачи, оператери на машинама за обраду метала, а у Хрватској месечно могу зарадити од 700 до 900 евра, уз обезбеђен смештај, превоз до радног места и један оброк. У тој земљи керамичарима се нуди зарада од десет до 12 евра по квадратном метру.
Посла има и у Мађарској, где се физичким радницима у металској индустрији нуди почетна плата од 550 евра, а у Немачкој грађевински радници на сат могу зарадити 11 евра. Зидари, тесари, армирачи, фасадери, гипсари, молери... тражени су и у Аустрији, Француској, Холандији ...
Иако су зараде у Црној Гори током летње сезоне ниже него у Хрватској, више су него у Србији, па ће и пут те земље из Србије отићи кувари с искуством и знањем.
– Тренутно радим као кувар у ресторану, али сигурно је да ћу већ половином јуна отићи на неколико месеци у Црну Гору јер су ми понуђени бољи услови рада и зарада, а обим посла је сличан – каже саговорник „Дневника”. – Тачно је да су зараде током летње сезоне у земљама у којима је туризам развијен добре и да је то добар мотив за одлазак, али треба знати и да је припрема хране изузетно одговоран и захетван посао, за који су неопходни знање и искуство.
Д. Млађеновић
