"То је прилично амбициозан, можда са ове тачке гледишта мало нереалан циљ, али ми верујемо да је он остварљив, под претпоставком да урадимо све оно што је пред нама, а то је да обезбедимо одговарајућу базну инфраструктуру", рекао је Љајић након потписивања споразума.
Наводећи да је вредност пројекта изградње базне инфраструктуре широкопојасног интернета између 800 милиона и милијарду евра, а да се од тога највећи део трошкова односи на изградњу те инфраструктуре у руралним, далеким подручјима, Љајић каже да у свему томе, влада види Хуавеи као најзначајнијег партнера и да је спремна да разговара о различитим моделима учешћа те компаније.
"Наравно да држава та средства нема, тражимо модел. Негде су државе радиле комплетну мрежу, негде су давале олакшице за велике компаније да оне раде сопствну мрежу, а ми ћемо вероватно комбиновати моделе, како бисмо уштедели и новац, а и да омогућимо остваривање циљева, да до 2020. сваком грађанину обезбедимо интернет брзине 30 МБ у секунди", наглашава Љајић.
Изградњом те инфраструктуре, како сматра, то се и постиже, а наглашава да, такође, реформе и модернизације јавне управе нема без развоја брзог интернета, а посебно истиче процену Светске банке, која каже да повећање броја прикључака за 10 одсто омогућава раст БДП-а за 1,38 одсто, а негде чак и за 2,5 одсто.
Љајић сматра да је почетком 20. века, изградња аутопутева била основ за брз развој економије, трговине, привреде, а да је у овом веку, то изградња инфраструктуре у области телекомуникација, изградња тог "паралелног света", у односу на стварни, реални свет.
"Ми имамо постојеће ресурсе, а то је око 6.000 километара оптичких каблова који постоје, не користе се, а у власништву су различитих државних институција, јавних предузећа и то мора да буде стављено у функцију развоја националне широкопојасне мреже", нагласио је Љајић, који је и министар трговине, туризма и телекомуникација.
У реалном животу постоје аутопутеви, али како сматра Љајић, они за људе који живе на селу не значе пуно, њима се морају обезбедити асфалтирани путеви до сваког села, насеља, те је тако и у дигиталној сфери, па се, на основу тих "оптичких аутопутева" морају градити и приступне мреже, од аутопутева до сваког домаћинства, до најудаљенијег села у Србији.
"И зато је значајан овај споразум који потписујемо са Хуавеијем. Ми данас присуствујемо четвртој индустријској револуцији која није ништа друго до технолошка револуција. Све три смо закаснили, ускочили смо у последње вагоне, мислим да имамо све шансе да ухватимо корак са овом последњом, технолошком револуцијом и ту видимо Хуавеи и кинеску државу као врло важне партнере", закључује Љајић.
Генерални директор компаније "Хуавеи" Џек Веи, подсетивши да је његова компанија присутна у Србији већ 10 година, истакао је да помаже градовима широм Србије да унапреде своје управљање, укључујући систематски умрежену логистику.
"Данас имамо част да потпишемо споразум о стратешком партнерству на развоју националне широкопојасне мреже, а то ће бити инфраструктурни темељи свеобухватне информационе и комуникационе технологије, модернизације и дигиталне трансформације и остварује велики утицај на економски и друштвени развој Србије", рекао је Веи.
Компанија Хуавеи спремна је да, како каже Веи, преко технологије, попут широкопојасне мреже, повеже све процесе и системе путем сензора и да све буде повезано једном платформом, као и да настоји да уједини најбоље глобалне праксе и стручне експертизе локалних партнера и тако популарише развој у Србији.
"За Смарт сити почетак постоји, али крај не постоји. Уз добру политику "Један појас- један пут", увезену из Кине, ми ћемо да радимо заједно са српском страном да градимо бољу Србију", рекао је Веи.
Амбасадор Кине Ли Манчанг нагласио је да кинеска влада и њени руководиоци дају велику подршку сарадњи Кине и Србије, као и председници Николић и Вучић и пожелео компанији "Хуавеи" пуно успеха, да инвестирају у Србију и запосле што више локалних грађана, да дају свој допринос развоју Србије, што сматра да ће та компанија и учинити.
