Мала шанса да минималац буде 36.000 динара

Министри надлежни за финансије и рад Синиша Мали и Зоран Ђорђевић почетком недеље започели су разговор о минималцу за наредну годину да би Влада Србије свој предлог представила Социјално-економском савету.
radnici, Tanjug
Фото: Tanjug

Седница СЕС-а требало би да се одржи 6. и 7. септембра, а одлука о новом минималцу за 2019. годину треба да буде донета 15. септембра.

Пошто ни претходних година социјални партнери нису успевали да се усагласе око минималне цене рада – синдикати су тражили више, а послодавци нудили мање – одлуку је, по правилу, доносила Влада Србије. Управо због тога може се очекивати да и ове године заправо Влада Србије буде та која ће донети одлуку о износу минималне цене раде у 2019. години. Поготово што је држава највећи послодавац у Србији и што њена рачуница зависи од стања и могућности српског буџета из којег се исплаћују зараде запосленима у јавном сектору.

300.000 радника у Србији на минималцу

Минимална цена рада сада је 153 динара по сату, односно око 24.000 динара месечно. Синдикати су сагласни о томе да минималац за 2019. годину треба да буде 36.000 динара, односно колико сада кошта минимална потрошачка корпа. Послодавци још увек не лицитирају висином минималца, али стављају до знања да повећање цене рада мора пратити одговарајући уступак државе према њима, односно да очекују мање порезе и доприносе уколико већ треба да више дају радницима.

Економисти не споре да се минималац за наредну годину мора повећати, али постављају и питање да ли српска економија, и поред раста који последњих месеци бележи, може издржати двоцифрено већу минималну зараду, коју траже синдикати. С друге стране, синдикати су свесни тога да њихове захтеве за повећање минималца 12.000 динара српска економија тешко може поднети, али подсећају на то да он не би требало да буде правило, већ изузетак.

12 одсто је реално повећање најниже цене рада

Тако председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић не спори да захтев да минималац буде у нивоу минималне потрошачке корпе, за коју истиче да је крајње скромна, не може бити испуњен или би у овом тренутку било тешко изводљив, али очекује да у некој блиској будућности до тога дође. Он истиче да ће СССС захтевати да се минимална зарада убудуће исплаћује само у случају поремећаја рада у предузећима и да њена исплата буде орочена.

– У Србији је, нажалост, она постала стална категорија због смањених доприноса које на њу плаћају послодавци, па више од 300.000 људи прима ту зараду, од које тешко може да се живи – објаснио је Орбовић. – Наш став је да минимална зарада треба да буде изједначена с минималном потрошачком корпом, што подразумева да он за наредну годину порасте 50 одсто. Свесни смо, међутим, тога да је то у овом тренутку нереалан циљ за нашу привреду, због чега ће СССС инсистирати на томе да се прецизно утврди рок за њено достизање.


Показатељи

По званичним подацима, просечна зарада у овој години порасла је 6,9 одсто, цене су повећане 2,9 процента, а минимална потрошачка корпа износи 36.000 динара. Раст прихода у привреди у првих седам месеци био је 8,3 одсто, капитал је увећан 5,2 одсто. АСНС-ова рачуница показује да је сваки запослени у привреди просечно газдама донео добит од 500.000 динара. Све заједно допринело је томе да раст БДП-а у Србији у протеклих седам месеци буде око 4,5 одсто. Ти показатељи, сматрају синдикати, довољни су за реалну причу о већем минималцу у 2019. години. Колико – остаје да се види.


Председница АСНС-а Ранка Савић, која се слаже са синдикалним колегама да би логично било да минимална зарада буде у износу минималне потрошачке корпе, оцењује да на основу познатих економских показатеља и њихове пројекције за 2019. годину минимална зарада у постојећим условима пореског оптерећења не би смела бити мања од 27.870 динара, или 160 динара по радном сату.

– То би значило повећање од 12 одсто, а реално и одрживо, минимална зарада за 2019. годину требало би да износи 28.365 динара, или 163 динара по радном сату, што би било повећање од 14 процената – објаснила је Ранка Савић. – Као и сваке године у ово време, отпочиње лицитација о висини минималне зараде с истим учесницима и на исти начин, употребном аргумената и методом „боксовања” цифрама за које сви знају да су неоствариве, али лепо звуче, да би на крају било дај шта Влада да.

Љ. Малешевић

arman
23.08.2018 • 12:58
Povećana zarada podstiče potrošnju a koja podstiče proizvodnju. Zamislite da svaki radnik dobije 100evra više svaki mesec koliko je to veća potrošnja koja bi rapidno podstakla privrednu aktivnost.NEZABORAVITE da cena rada u okolnim zemljama 0 dovlači radnu snagu iz Srbije
EUR/RSD 117.9612
Најновије вести