Како је саопштило Министрство финансија, предмет уговора је 83,23 одсто обичних акција Комерцијалне банке.
Такође, након потписивања Уговора, у буџет Србије уплаћено је 395 милиона евра.
Министар Мали је, након потписивања уговора, рекао да је за финансијски и банкарски сектор данас велики дан јер је завршена важна трансакција, и истакао да је цео поступак продаје Комерцијалне банке, све време, био веома транспарентан и професионалан.
"Поред 395 милиона евра које су данас уплаћене у буџет Србије, подсетићу вас и да је у буџет раније уплаћено око 60 милиона евра, односно око седам милијарди динара, од чега се 3,7 милијарди динара односи на уговорну обавезу да се пола добити за прошлу годину расподели кроз дивиденду", рекао је министар финансија.
Он је додао да је са завршетком свих трансакција, Србија од продаје Комерцијалне банке укупно приходовала више од 450 милиона евра.
"Свеукупно, добили смо цену која је изнад горњег ранга процене вредности банке, коју је израдио наш финансијски саветник Лазард и можемо да будемо веома задовољни", навео је Мали.
Продаја Комерцијалне банке, према његовим речима, јесте показатељ да страни инвеститори и даље верују у Србију, и поред свих изазова и кризе са којом се цео свет у овој 2020. години суочава.
Са том инвестицијом, истакао је, укупан прилив страних директних инвестиција у Србији у 2020. години ће износити скоро три милијарде евра.
Министар је напоменуо и да је део средстава од продаје Комерцијалне банке намењен за враћање старих и скупих дугова из 2012. године.
"Ми смо добили сагласност од Владе Азербејџана да средства од продаје Комерцијалне банке буду употребљена за превремену отплату азербејџанског кредита, чији је рок доспећа 2027. година. Тим кредитом је финансирана изградња аутопута Лјиг-Прељина, а његов износ је био 300 милиона евра, са каматом од четири одсто. Укупно стање дуга на данашњи дан износило је 172,7 милиона евра и то је у целости отплаћен", рекао је Мали.
Како је истакао, са превременом отплатом дуга, Србија уштедела је 25,9 милиона евра од камата које би плаћали до доспећа 2027. године.
"Након превремене отплате, удео јавног дуга у БДП биће 57,8 одсто на нивоу опште државе, односно 56,8 одсто на централном нивоу", нагласио је министар.
Све то је, додао је, утицало и да имамо најбоље резултате у Европи када је реч о привредном расту, па ће Србија ову годину завршити са најмањим падом у Европи.
Он је захвалио свима који су учествовали у поступку продаје акција Комерцијалне банке, и истакао да је веома задовољан што је једна тако озбиљна финансијска институција, која има стратегију и визију, као што је НЛБ групација препознала интерес у куповини акција Комерцијалне банке.
Председник Управе НЛБ-а Блаж Бродњак пожелео је срдачну добродошлицу колегама из Комерцијалне банке у НЛБ Групу.
"Породице расту и развијају се, а наша је следила тај исти пут. Са поносом желимо топлу и срдачну добродошлицу нашим новим колегама из Комерцијалне банке у НЛБ Групу. Такође смо и изузетно поносни што смо овај процес аквизиције довели до краја у складу с роковима које смо предвидели у тренутку потписивања. Ова трансакција је још једна важна тачка у оквиру трансформације НЛБ Групе у регионалног шампиона", рекао је Бродњак.
Он је рекао и да тај корак неће изменити целокупни стратешки фокус НЛБ Групе, нити ће утицати на њену визију.
Истиче да су посвећени изградњи модерне, дигитализоване и ефикасне банке и томе да постану водећа банка на српском тржишту до 2025. године.
"Наставићемо да подржавамо ширу заједницу и циљ нам је да допринесемо бољем квалитету живота у региону кроз одговоран и одржив приступ пословању, као и улогу коју имамо у друштву као системска институција. Заједно, бићемо једна од најзначајнијих компанија. За нас, овај регион није само још једна тачка на мапи. Ми га доживљамо као свој дом", нагласио је Бродњак.
Процес проналажења стратешког партнера за Комерцијалну банку започет је јавним позивом 31. маја 2019. године, у току кога је инвестициона банка Лазард, која је саветник Србије у том процесу, контактирала 28 реномираних финансијских институција широм света, од чега су половина биле банке, а друга половина инвестициони фондови.
Од тог броја, њих шест је послало Писма о заинтересованости, након чега су најпре стигле четири необавезујуће понуде, а затим и три обавезујуће, од којих је најбоља била понуда НЛБ-а.
Продато је 83,23 одсто обичних акција банке за износ од 387,02 милиона евра, увећан за камату по каматној стопи од два одсто годишње, за период од 1. јануара 2020. године до датума завршетка трансакције.
Уговором је предвиђено и да се 50 одсто исказане добити за 2019. годину исплати као дивиденда, на основу чега је Србија приходовала износ од око 32 милиона евра.
Додатно, била је предвиђена и исплата дивиденди из ранијих година, по ком основу је Србија приходовала око 27 милиона евра.
Приватизација Комерцијалне банке је део споразума са Међународним монетарним фондом.
Нова љубљанска банка (НЛБ) уплатила је данас 395 милиона евра у српски буџет за преузимање Комерцијалне банке, чиме је званично завршена та трансакција, рекао је Танјугу министар финансија Синиша Мали.
Истиче да је након годину и по дана, колико је трајао процес преузимања, НЛБ уплатио новац на рачун акција које је држава продала кроз свој удео у Комерцијалној, а реч је о 83,23 одсто акција.
"Поред 395 милиона евра које су данас уплаћене, раније је у буџет уплаћено око 60 милиона евра, односно око седам милијарди динара, од чега се 3,7 милијарди динара односи на уговорну обавезу да се пола добити за прошлу годину расподели кроз дивиденду. Када саберемо, укупна вредност трансакције је више од 450 милиона евра", навео је Мали.
Подсетио је да је процес преузимања почео у мају 2019. године, када је инвестициона банка Лазард, која је саветник Србије у том процесу, контактирала више од 28 банака и инвестиционих фондова.
Након тога, додаје, од тог броја, њих шест је послало Писма о заинтересованости, након чега су најпре стигле четири необавезујуће понуде, а затим и три обавезујуће, од којих је најбоља била понуда НЛБ-а.
"Иначе, та понуда је изнад горње процењене вредности коју је Лазард као наш саветник урадио. Њихова процена је била негде између 338 и 375 милиона евра за тих 83,23 одсто акција које смо продали, ми смо добили 395 милиона евра. И ту смо остварили сјајан резултат", рекао је Мали.
Истиче да је у доба пандемије и највеће светске економске кризе завршетак те трансакције веома важан сигнал и добар знак да постоји инвеститор који верује у Србију.
Завршетак те трансакције, додаје, говори и да су биле оправдане мере које је Влада Србије преузела да стабилизује нашу економију током кризе.
"Имамо инвестиора који је уложио огроман новац и наставиће да улаже, што значи да верује у будућност Србије, банкарског сектора и реалне економије и мислим да је то веома важна информација", истакао је Мали.
Такође, наглашава да је од новца који је данас уплаћен одмах исплаћен преостали део кредита Азербејџану у износу од 172 милиона евра.
"Азербејџанска влада је дала сагласност да превремено отплатимо један кредит који је претходна власт узела 2012. године. Реч је о скупом кредиту од 300 милиона евра, са четири одсто камате. Ја сам данас дао налог да се тај скупи кредит превремено отплати", рекао је Мали.
Истиче да је Србија само на основу те превремене отплате уштедела 25,9 милиона евра камате које неће плаћати, с обзиром да кредит отплаћује превремено и без икаквих пенала.
Исплатом тог кредита, каже Мали, учешће јавног дуга у БДП-у на централном нивоу износиће 56,8 одсто, а на нивоу опште државе биће 57,8 одсто.
Министар указује да је Србија сада далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто БДП-а, који је дефинисан као горња граница.
