Мали је у Скупштини Србије, где данас брани пет предлога закона, рекао да се овим законом врше измене и допуна Закона који је донет како би Србија извршила обавезе у складу са пресудом Европског суда за људска права у предмету "Алишић и други против Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Словеније и Бивше Југословенске Републике Македоније".
Изменама закона продужава се рок за одлучивање Управе за јавни дуг по пријавама потраживања, смањује се број полугодишњих рата са 10 на осам и помера почетак исплате за шест месеци.
Рокови се, каже Мали, померају због немогућности штедиша да прибаве документацију од надлежних институција у бившим републикама до 23. јуна ове године и стекну право на исплату старе девизне штедње.
Сматрамо да је рок од шест месеци сасвим довољан, а то је процес који траје пету годину за редом, рекао је Мали.
Око 130 милиона евра ће Србија морати да исплати на име девизне штедње, навео је министар и рекао да је око 9.300 поднетих захтева.
Проблеми прибављања прописане документације у Хрватској и Босни и Херцеговини онемогућили су комплетирање пријава потраживања девизних штедиша из ових држава.
С обзиром на то да Управа за јавни дуг до 23. јуна 2019. године требала да достави штедишама сва решења, а да не располаже свим потребним подацима, процена је да је продужетак рока за шест месеци неопходан како би се ризик грешке приликом одлучивања свео на минимум и репутациони ризик Републике Србије заштитио, навео је министар финансија.
Рекао је да се, имајући у виду продужење рока за утврђивање права на исплату девизне штедње, мењају рокови за наплату обвезница, на тај начин што се одлаже почетак рока исплате обвезница, с тим да Република Србија ради ефикасности у спровођењу пресуде Европског суда за људска права предлаже смањење броја полугодишњих рата с 10 на осам.
Мали је говорећи Закону о потврђивању Конвенције о узајамној административној помоћи у пореским питањима, коју је у име Владе прошлог месеца у Паризу потписала државни секретар у Министарству финансија Славица Савичић, подсетио да је финансијска криза из 2008. године утицала на схватање да постојећи инструменти сарадње између држава у пореским питањима и сами порески институти нису адекватни.
Велике размере пореске евазије и избегавања плаћања пореза довеле су до потребе интензивирања активности на међународном нивоу, како би се створила нова правила у материји међународног опорезивања и административне сарадње у пореским питањима, рекао је ресорни министар.
ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој) је заједно радио са Саветом Европе на стварању правног основа за бољу административну сарадњу између држава у пореским питањима како би се смањиле могућности за избегавање плаћања пореза.
Резултат тог рада је, каже Мали, унапређење Конвенције 2010. године.
Србија већ размењује обавештења на захтев и спонтану размену обавештења на основу потписаних уговора о избегавању двоструког опорезивања.
Новину представља аутоматска размена информација, чија се примена очекује у будућности, када се испуне технички услови, рекао је Мали.
Поред увођења правног основа за аутоматску размену обавештења, потписивање Конвенције такође омогућава повећање броја земаља с којима наша земља размењује обавештења.
Србија је до сада размењивала обавештења с 54 земаља на основу уговора о избегавању двоструког опорезивања, док се потписивањем Конвенције тај број повећао на 128 земаља.
Конвенција би за Србију требало да ступи на снагу 1. децембра ове године.
