И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената.
Када је реч о месечној инфлацији, у фебруару је, према подацима Републичког завода за статистику, износила 1,4 одсто, што је једнако остварењу из јануара.
Месечну динамику кретања инфлације у фебруару обележили су пре свега раст цена хране, а у мањој мери и цена у оквиру базне инфлације.
Месечни раст цена прерађене хране у фебруару је износио 1,9 одсто, док су цене непрерађене хране повећане за 4,2 одсто вођене вишим ценама поврћа и воћа.
Посматрано у односу на фебруар 2022. године, цене хране и безалкохолних пића су порасле за 24,6 одсто.
Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега још увек високих нивоа светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката прошлогодишње суше у Србији и у већем делу Европе.
Цене енергената су на месечном нивоу у фебруару расле спорије у односу на укупну инфлацију и повећане су за 0,4 одсто, при чему је забележен раст цена нафтних деривата од 1,5 одсто, који је делом неутралисан падом цена чврстих горива од 1,0 одсто.
Слично томе и месечни раст цена у оквиру базне инфлације био је спорији у односу на укупну инфлацију и у фебруару је износио 0,9 одсто.
Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације - у фебруару је износила 11,1 одсто, чему значајно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Према актуелној пројекцији, НБС очекује да међугодишња инфлација још у марту остане на сличном нивоу, пре свега као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса.
НБС процењује да ће се инфлација од другог тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године, тако да би крајем године требало да буде на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста, навела је НБС.
