Подаци РГЗ са тржишта непокретности за 2023. показују да је у Србији дошло до стабилизације и смиривања на тржишту након двогодишњег, изразито динамичног раста, који је уследио после избијања пандемије корона вируса.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра.
Најскупљи квадрат пословног простора прометован је у Новом Пазару за 23.375 евра, површине 88 метара квадратних, а највиша уговорена цена пословног простора од 7.820.000 евра остварена је на београдској општини Палилула, површине 7.551 метара квадратних.
Најскупље гаражно место по цени од 63.000 евра прометовано је на београдској општини Стари град.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Каћу по цени од 76 евра по метру квадратном за парцелу површине 1,97 хектара.
Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у 2023. години прометовано је у општини Врбас по цени од 3,5 милиона евра за 249 хектара.
Како је саопштио РГЗ, српско тржиште непокретности је током претходне године карактерисала стабилност и отпорност на светске трендове, што се огледа у чињеници да и даље држи виши ниво у односу на препандемијске бројке.
Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 6,5 милијарди евра, што је чак 57,8 одсто више у односу на 2019. и за 13 одсто мање у односу на рекордну 2022. годину.
Укупно је извршено 121.627 купопродаја на тржишту непокретности у претходној години, што је за 15,7 одсто више у односу на 2019. пре избијања пандемије корона вируса и за 13 одсто мање него у 2022. години.
Територијално, највише продаја непокретности остварено је у Војводини (33 одсто свих купопродаја), Шумадији и Западној Србији (27 одсто свих купопродаја), Граду Београду (23 одсто купопродаја), док је регион Јужне и Источне Србије забележио удео од 17 одсто у броју купопродаја непокретности.
Највећи број купопродаја у укупном промету непокретности заузима продаја станова (26 одсто).
Осим станова највише је прометовано пољопривредно земљиште (17 одсто), грађевинско земљиште (16 одсто) и куће (13 одсто).
Највећи број склопљених уговора у 2023. години закључен је на подручју Првог основног суда у Београду са 10.253 купопродајна уговора, на чијој територији је забележен и највећи обим новчаних средстава од око 1,7 милијарди евра.
Канцеларија Јавни бележник Милка Средојевић, са територије Основног суда у Ужицу, са укупно 1.605 уговора, је канцеларија са највећим бројем достављених купопродајних уговора у 2023. години, док је канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић, са територије Првог основног суда у Београду, канцеларија са највећим обимом новчаних средстава на тржишту непокретности од око 302,7 милиона евра (1.604 купопродајних уговора).
У Граду Београду за све непокретности је издвојено 3,2 милијарде евра, а у Београду је забележено и највеће учешће у укупној суми прометованих станова (61 одсто свих станова купљених у 2023. је купљено у Београду).
Осим станова, Београд има највеће учешће и у вредности прометованих гаражних простора (74 одсто), пословних простора (53 одсто), пословних објеката (51 одсто) и грађевинског земљишта (36 одсто).
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у 2023. години седам одсто свих непокретности је плаћено из кредитних средстава, а највећи удео, укупно 17 одсто свих станова у Србији је плаћено кредитним средствима.
У извештају Републичког геодетског завода налази се анализа тржишта некретнина у Републици Србији за 2023. годину, као и упоредна анализа података у периоду од 2019. до 2023. године. Овај извештај омогућава увид у трендове цена и продаје некретнина у Србији и користан је за инвеститоре, купце и продавце некретнина у Републици Србији због тога што даје објективан увид у стање на тржишту непокретности.
