Термин примене принципа, који предвиђа да запослени у јавном сектору који раде исти посао, али у различитим јавним предузећима, имају и исту зараду, више пута је мењан, те се, у складу с тим искуством, прецизан одговор на питање када ће се то и десити не може дати. Ипак, извесно је да примену тог принципа, односно увођење платних разреда за запослене у јавном сектору, не треба очекивати пре почетка наредне године јер је лане Влада Србије усвојила Закон о изменама Закона о запосленима у јавним службама, којим се предвиђа да нови платни разреди почињу да се примењују од 1. јануара 2021. године. Тако се прича о увођењу платних разреда за запослене у јавном сектору и изједначавању зарада за исти посао, о чему се говори већ неколико година и ништа не мења, поново одлаже. Да подсетимо, одлагања примене тог закона било је више пута, а тако је било крајем прошле године, али и 2018. године – што је и разлог што увођење платних разреда за запослене у том сектору још није заживело.
И док би се, уколико не буде нових одлагања, примена принципа „иста плата за исти посао” и могла очекивати од јунаура 2021. године, поједини чланови Закона о запосленима у јавним службама који ће мерити рад запослених, чекаће још годину и почеће да се примењују од 1. јанаура 2022. Реч је о члановима који се односе на правилник о организацији и систематизацији послова, вредновању радне успешности, рационализацији и оптимизацији рада јавних служби, право на коефицијент на основу напредовања, увећању плата за остварену радну успешност изнад очекиване, отпремнине раднику ком престаје радни однос због рационализације и оптимизације, отказу због неостваривања очекиване радне успешности и због потребе послодавца.
Фискални савет Србије упозорио је на то да би лош систем платних разреда „зацементирао” постојећи неуређени систем зарада. Заправо, ствар је у томе да је, ако је циљ да се у јавном сектору задрже најквалитетнији људи, потребно да распон зарада буде довољно широк – што сада није случај.
Наиме, просечна зарада у општој држави виша је око 20 одсто него у приватном сектору, али је распон зарада за највећи део јавног сектора мали. ФСС наводи да тако, рецимо, лекар-специјалиста у Србији има само три пута већу плату од најниже плате неквалификованог радника.
Разлог за те измене је потреба да се редефинишу рокови од којих почиње примена одредаба Закона о запосленима у јавним службама. Тако се предлаже да се, у оквиру расположиве масе новца за исплату плата и других примања запослених чије се плате финансирају из буyета, платни разреди уведу 2021. године. Уз то, указанио је и на то да је на тај начин послодавцима и запосленима дат нови период за припрему нових решења, а да су измене закона потребне да би се спровела детаљнија процена фискалног утицаја укључивања свих запослених у јавном сектору у нови систем плата и омогућило планирање и утврђивање трошкова рада запослених према новом систему плата. На тај начин избегава се могућност да се, уз почетак примене тог закона, наруши финансијска стабилност државне касе којом се обезбеђује дугорочна финансија одрживост.
Запослени у јавном сектору су још од половине прошле године знали да се може десити да се ништа не промени и да и даље за исти посао плате буду различите. Наиме, могућност поновног одлагања увођења система платних разреда тада је најављена из Фискалног савета Србије, уз образложење да се дефинисани рокови пробијају од самог почетка, 2013. године. Владин Нацрт фискалне стратегије за 2020. годину предвидео је да се увођење система платних разреда помери још даље, односно на половину ове године, а то, по оцени Фискалног савета Србије, додатно удаљава нашу земљу од уређеног система зарада у општој држави.
Д. Млађеновић
