„Након израде техничке документације и добијања свих неопходних дозвола, решавања експропријације и обезбеђивања финансијких средстава, стећи ће се услови за почетак изградње моста”, кажу у „Путевима Србије”.
Додају да је дужина трасе пута заједно са мостом преко Дунава и прилазним конструкцијама око 3.500 метара, док је дужина самог моста 1.972 метра.
Планирана је веза моста са ауто-путем Београд–Загреб, која ће бити успостављена на правцу Бачка Паланка – Нештин – Визић – Ердевик – петља Кузмин.
Да ће моста бити наговестио је и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић приликом недавне посете Бачкој Паланци.
-До краја ове године требало би да буде потписан уговор о изградњи моста преко Дунава од Бачке Паланке до Нештина, који са Визићем, припада овој општини Весић. Додао је да Влада Србије о изградњи моста Бачка Паланка - Нештин преговара са једном шпанском компанијом.
- Надам се да ћемо ове године имати резултат тих преговора и да ћемо коначно моћи да потпишемо уговор, јер Бачкопаланчани и житељи Нештина и Визића предуго чекају тај мост, који ће потпуно променити њихов живот - рекао је Весић.
Мештани ова два сремска села могу да дођу до Бачке Паланке само преко Хрватске, прелазећи границу код Илока у Вуковарско-сремској жупанији. Једина спона са Бачком Паланком био им је, а и још је, мост између овог града и Илока.
Осим перипетија због контроле и задржавања на граници, које имају сви становници Нештина и Визића при одласку на посао, у школу или неком другом потребом у центар своје општине, посебан проблем имају пољопривредници из ових села, јер од уласка Хрватске у ЕУ не могу да преносе своје производе преко моста између Илока и Бачке Паланке.
- Због ситуације са овим мостом, али и других разлога, Бачка Паланка није добро повезана са осталим деловима Србије, и на неки начин представља саобраћајно „слепо црево”. Да би се то превазишло, осим моста који ће је спојити са Сремом, планирамо да је повежемо и брзом саобраћајницом са Новим Садом- наговестио је Весић.
Нештин
Нештин и Визић два села која се територијално налазе у Срему а административно припадају Бачкој Паланци. Од 2013. године становници ова два фрушкогорских села на сремској страни Дунава, до седишта своје општине Бачке Паланке долазе са пасошима преко територије Европске уније, односно Хрватске. Сама општина Бачка Паланка, покренула је још пре десетак година иницијативу за изградњу моста који би био неколико километара пре некадашњег Моста братства и јединства, а који повезује Бачку Паланку и Илок. Највећи проблем је тај што мештани Нештина и Визића који су животно везани за општину Бачка Паланка морају да пређу четири гранична прелаза да би дошли до центра своје општине. Радници раде у Бачкој Паланци, деца иду у школу, све административне потребе су у Бачкој Паланци као и само здравство. Од центра Нештина до центра Бачке Паланке је само 9 километара.
Визић
У оквир пројекта улазе и приступни путеви мосту, чија је изградња први пут најављена 2014. године. Наиме, од 2013. године становници Нештина и Визића, фрушкогорских села на сремској страни Дунава до седишта своје општине, Бачке Паланке, долазе са пасошима преко територије Европске уније, односно Хрватске. Сама општина Бачка Паланка, покренула је још пре десетак година иницијативу за изградњу моста који би био неколико километара пре некадашњег Моста братства и јединства, а који повезује Бачку Паланку и Илок.
Изградња овог моста требало би да омогући најкраћу везу села на десној обали Дунава са Бачком, али и да повеже Бачку Паланку са Нештином, Ердевиком, Кузмином и границом са Босном и Херцеговином. Идејно решење наручено је 2018. године, а крајем прошле 2020. године расписан је тендер за пројекат прибављања грађевинске дозволе на изградњи моста са приступним путевима.
Према идејном решењу које је својевремено израдила фирма „ДБ Инжењеринг”, мост који ће бити изграђен ће личити на онај код Бешке.
- Морфологија терена и настанак тих терена кроз историју су слични, а уз то је и иста река у питању. Чак је и дужина оба моста приближно иста, око два километра, а и денивелација леве и десне обале Дунава је преко 50 метара, што је још једна сличност с мостом код Бешке - пренела је „Gradnja.rs“ образложење. Објашњено је и да тако велика висинска разлика терена леве и десне обале реке захтева високе стубове моста који су пројектовани као витки, да би истовремено задовољили све економске и конструктивне критеријуме.
Како је наведено у пројектном задатку, мост је део државног пута IB реда и састоји се од централног дела моста преко пловног пута Дунава и приступуних делова моста са бачке и сремске стране. Мост прелази преко коридора предметне деонице државног пута IB реда број 19, некатегорисаног пута, одбрамбеног насипа, реке Дунав, шума и шумског земљишта и пољопривредног земљишта . Средњи стубови моста који носе суперструктуру састоје се из два витка паралелна стуба на размаку од 10 метара. На крајњим стубовима, истоветне геометрије као средњи, висине 21 и 39 метара, биће ослоњење прилазне конструкције. Размак између централних стубова на пловном путу износиће 170 метара, док ће споредни распони изнад воде бити широки по 114,5 метара. Са бочних страна на централном делу предвиђене су прилазне саобраћајнице (рампе) са типским распонима од 50 метара.
Како је наведено у пројектном задатку, мост је део државног пута IB реда и састоји се од централног дела моста преко пловног пута Дунава и приступуних делова моста са бачке и сремске стране. Мост прелази преко коридора предметне деонице државног пута IB реда број 19, некатегорисаног пута, одбрамбеног насипа, реке Дунав, шума и шумског земљишта и пољопривредног земљишта.
Мост се пројектује за брзине до 100 километара на час.
Средњи стубови моста који носе суперструктуру састоје се из два витка паралелна стуба на размаку од 10 метара. На крајњим стубовима, истоветне геометрије као средњи, висине 21 и 39 метара, биће ослоњење прилазне конструкције. Размак између централних стубова на пловном путу износиће 170 метара, док ће споредни распони изнад воде бити широки по 114,5 метара. Са бочних страна на централном делу предвиђене су прилазне саобраћајнице (рампе) са типским распонима од 50 метара.
Пројекат за грађевинску дозволу коштао је 44,8 милиона динара, а урадили су га својевремено Саобраћајни институт ЦИП и „Геомеханика„ из Београда.
З. Милосављевић
С. Крстић
Фото: Дневник и Gradnja.rs
