Како би се испунили стандарди Европске уније у погледу безбедности и здравља на раду у Србији, неопходно је повећање броја инспектора за рад, каже начелник Одељења за студијско-аналитичке послове Инспектората за рад Маја Илић.
Константно повећање броја привредних субјеката, отежано функционисање привреде, као и све већи број законских и подзаконских аката које послодавци треба да примењују, а над чијим спровођењем надзор врше инспектори рада, свакако захтева већи број инспектора рада на терену, истиче Илић.
Истовремено, оцењује она, прихватање и досезање европских радних стандарда, развој привреде и информационих система, захтевају и адекватну техничку опремљеност инспекције како би се заштитила права запослених.
Сматра да је тренутни институционални оквир, како каже, одговарајући за спровођење захтева ЕУ, али напомиње да је за примену свих “упутстава” неопходно повећати број запослених у Инспекторату за рад на пословима надзора.
Количину посла коју свакога дана обављају инспектори рада широм Србије, Илић илуструје подацима да је само у првих осам месеци ове године инспекција рада добила 15.432 обавештења послодаваца о почетку свог рада на градилиштима.
Највише обавештења о почетку рада, инспекцији су доставили послодавци који изводе радове на територији Београда, укупно 6.007 обавештења, наводи Илић док је, на пример, за целу територију Шумадије стигло 689 “писама” инвеститора да су кренули са извођењем радова на терену.
На основу ових обавештења послодаваца о почетку рада на градилиштима, свега 242 инспектора “прочешљало” је више од 7.000 градилишта у земљи.
Подаци Инспектората показују и да је највише инспекцијских надзора било у Одељењу инспекције рада Смедерево, 90 одсто, Лесковцу 77 одсто, Прокупљу 69 одсто, док је најмање контрола било у Зрењанину, свега четири и Сомбору, пет одсто.
