Нема земље у којој енергенти нису поскупели, а није извесно да цена неће расти и даље. Уштеда и рационално коришћење енергије тим више добијају на значају, посебно зато што простора за то има јер је добро познато да се у нашој земљи троши пуно више енергије него у земаља Европске уније. Ипак, ваља рећи и то да је више разлога за то - лошија изолација зграда и кућа, дотрајала столарија, навике, цене енергената, губици на мрежи... Уз то, улагање у енергетску ефикасност је велико, ефекти се осећају након неколико година, а већина грађана наше земље нема довољно новца да то самостално учини.
Више струје него домаћинства у ЕУ троше она у Србији. Просечна месечна потрошња наших домаћинстава већа је и 50 одсто од оне у земљама ЕУ, али то не значи нужно да су наша домаћинства расипна. Уз неспорно већу енергетску ефикасност домаћинстава у ЕУ, европске земље су далеко више гасификоване па се за грејање и припрему топле воде, уместо струје, користи гас. Тако је просечна потрошња струје у земљама ЕУ око 250 киловата, а око те бројке заустављају се и броила домаћинства у Србији која уместо бојлера имају топлу воду и греју се преко топлана.
Сада је рационално коришћење енергије и уштеда енергента веома важна јер их нема довољно, а стиже зима. На тај начин не само да ће се заштити соспствени кућни буyет, већ ће се смањити и трошкови које државе морају да одвајају за куповину енергената.
Апеле, молбе и упозорења да се енергија штеди грађанима су упутиле све државе, па и Србија. Савета за то како да се уштеди је много - од замене врата и прозора, гашења светла, правилног кувања, прања веша, постављања изолације, унапређења система грејања...
Извесно је да највећи број грађана Србије води рачуна да не разбацује новац којим располаже и рационално троши струју. Ипак, сигурно је да простора за уштеду, ма како да је мала, увек има. Уштедети се може на много начина, а то се посебно односи на апарате који су највећи потрошачи - фрижидери, замрзивачи и машине за веш и суђе. Мање струје троше уређаји с највишим енергетским разредом, који штеде и до 50 одсто енергије у односу на оне с ниским енергетским разредом. Потрошња се смањује и редовним одржавањем свих уређаја, а на тај начин се продужава и њихов радни век.
Да би се трошоло мање струје, све уређаје треба подесити на оптималну температуру јер сваки степен ниже или више температуре повећава потрошњу за неколико процената. Тако термостат на бојлеру треба да буде на 60 степени Целзијуса, фрижидеру четири, замрзивачу -18. Потрошња клима уређаја биће мања ако разлика између спољашње и унутрашње температуре није већа од седам степени.
Око 80 одсто укупне потрошње машина за прање веша и суђа одлази на загревање воде, па се највише штеди прањем на нижим температурама. Кад је реч о шпоретима, они с индукционим грејним плочама троше и до 40 одсто мање енергије него обични. Мање енергије се троши кувањем у поклопљеној посуди, као и оној која је исте величине као и рингла. И до 20 одсто мање струје се троши ако је дно посуде равно, уз савремено посуђе штеди се и до 50 одсто, а најекономичније се кува у експрес лонцу. Искључивањем шпорета и рерне неколико минута пре него што је јело готово штеди се десетак одсто енергије, рерне с вентилатором троше и до 15 одсто мање енергије него обичне, отварањем врата рерне губи се око 20 одсто топлоте...
Може се ушедети и на осветљењу - ако се максимално користи природно дневно светло, гасе сијалице у просторијама у којима се не борави, заменом обичних сијалица ЛЕД и метал-халогеним сијалицама, које троше далеко мање енергије и, истовремено, много дуже трају.
Од укупне енергије коју потроши једно домаћинставо око 60 одсто одлази на грејање, око осам на загревање воде, шест на кување, пет на клима уређаје, а 20 одсто на потрошњу осталих кућних апарата и расвету. Највећи потрошачи струје у домаћинствима су стари и енергетски неефикасни уређаји, а највише струје троше уређаји који директно претварају елекричну енергију у топлотну енергију - бојлер, термоакумулациона пећ, рерна, шпорет, грејалице, машина за сушење веша, фен. Најмање електричне енергије троше усисавач, тостер, пегла...
Д. Млађеновић
