Нацрт закона о радној пракси: Накнада минимум две трећине минималца
Нацртом Закона о радној пракси, који је на јавној расправи до 23. децембра, између осталог, предвиђено је да право на накнаду за време обављања праксе износи најмање две трећине минималне зараде и да се практиканту гарантују права из обавезног пензијског и инвалидског, као и здравственог осигурања.
Такође, предвиђено је и да радно време практиканта не може да буде дуже од 40 сати седмично и да не може да буде старији од 30 година. У нацрту објављеном на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наводи се да радну праксу незапослени могу обављати независно од тога да ли су пријављени на евиденцију незапослених код Националне службе за запошљавање.
Млађи од 18 година могу да буду ангажовани само уз одговарајуће здравствене налазе којим се утврђује да су способни за обављање радне праксе и да тај рад не штети њиховом здрављу. Прецизира се да се радном праксом неће сматрати учење кроз рад код послодавца, које је део средњег стручног образовања и васпитања, као ни студентска пракса коју високошколска установа организује у оквиру основних и мастер студија. Такође, ни приправнички стаж, волонтирање, учење кроз рад код послодавца које је део модела реализације наставе на студијским програмима у високом образовању. Послодавац практиканта може ангажовати на основу уговора о радној пракси, а њиме се не заснива радни однос.
У образложењу за доношење овог закона истиче се да, поред веома споре транзиције, младе у Србији карактеришу и релативно неповољни основни показатељи тржишта рада па је стопа незапослености међу младима између 15. и 24. године стално већа од стопе запослености. Тако је током 2020. године, стопа незапослености младих износила 26,6 одсто а стопа запослености 20,8 процената. Истиче се и да су млади релативно неактивни на тржишту рада, о чему говори и податак да је прошле године било активно само њих 28,3 одсто.
Указује се и да је важно законски уредити област радне праксе јер се кроз стицање посебних знања, вештина и практичног искуства током праксе унапређује запошљивост младих људи. Такође, пружа се могућност да се у стварном радном окружењу упознају и са социјалним интеракцијама које су карактеристичне за процес рада: тимски рад, иницијативност, одговорност, вештине комуникације, решавања проблема...
Истраживања у већини европских земаља показују да обављање праксе утиче и на повећавање будуће зараде младих. Овај начин радног ангажовања позитивно се одражава и на послодавце јер они кроз програм пракси могу да тестирају потенцијалне запослене и с најуспешнијима, по истеку праксе, заснују радни однос.
Д. Мл.