Национална асоцијација конопљара Србије (НАКС) новооснована је организација која окупља бројна сродна удружења, али и институције које су део пољопривредне, медицинске, хемијске, грађевинске бранше. Циљ је да се уједињени изборе најпре за измену Правилника о условима за гајење конопље, а потом и закона, а да у међувремену крену да решавају еколошке проблеме па чак и подигну “државу на ноге”.
- Боримо за једну ствар која је врло исплатива за целу државу, а подразумева коришћење целе биљке, а не само стабљике - појашњава представник НАКС Слободан Стојановић, додајући да је циљ да се пружи рука пријатељства и да се удруже сви који могу да допринесу. – Прво желимо да решавамо Правилник о конопљи јер је лако решив, а онда да идемо на закон.
План и програм асоцијације је да излечи Србију, развије привреду и село, покрене нове одрживе еко индустрије, омогући запошљавање, смањи загађења природне средине па и да утиче на смањење масовне економске миграције младих.
- Први потез нам је се напише предлог за еко решење, јер то је ту, пред прагом, ускоро креће сетва, да се добију подстицаји у семену, а онда ћемо у ходу решавати како да се упале тачке за индустрију - додаје Стојановић и појашњава како би то изгледало у пракси, позивајући се на примере из иностранства. - Немци поред река сеју конопљу како би их очистили од отрова. Такође, кад две године сејеш конопљу на истој њиви, она је комплетно очисти, можеш да имаш еко земљиште. Доказано је да хектар конопље мења пет хектара шуме како у биомаси, тако и у прочишћењу ваздуха. Можемо у априлу да почнемо да сејемо конопљу, а будући да бисмо правили густе засаде који би чистили земљу, уједно бисмо успели да активирамо део по део других индустрија. Ту је грађевина, јер ако од 2,5 хектара стабла добијеш кућу од 45 квадрата под кров, онда можемо да поклањамо по једну годишње. Сарађујемо са канадском фирмом „Јуст БиоФибер” која прави блокове од конопље и хоће да им испоручимо 1.600 тона блокова годишње, али из чега ако нам држава има такве законе да је то неисплативо, јер дозвољава коришћење само стабљике, јер она кошта 70 евра по тони, а добијеш четири тоне на хектару и ко ће је, онда, сејати зарад тога?
Подршка три Института
Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, Институт за општу и физичку хемију, као и Институт за проучавање лековитог биља, само су неке од водећих институција које су подржале Националну асоцијацију конопљара Србије и стоје на располагању са свим својим ресурсима и капацитетима.
- Снажно подржавамо Асоцијацију јер имамо стручно знање да одвојимо и дефиншемо врсте и типове конопље, као и да јасно објаснимо грађанима предности те биљке - каже за „Дневник” директор Института за општу и физичку хемију др Стеван Благојевић. - Асоцијација је друштвено важна као удружење које има снагу, енегрију и знање да у овом тешком времену транзиције нађе прави пут и утемељи даљи развој конопљарства у Републици Србији.
Према речима нашег саговорника, Немци који желе да купе уље ТХЦ-а у Холандији, не могу то да ураде са рецептом свог лекара, већ оног који ради у држави у којој се купује, па се Стојановић пита зашто ми не бисмо развили такав бизнис па и по три пута мањој цени него по Европи, а која би и тада била исплатива за произвођаче.
- Може производња да се пребаци на „Хемофарм” и „Галенику” за почетак, онда ће наше бање радити 365 дана у години, код нас ће и странци лечити леуком, МС, карцином, а буyет државе се пуни. Желимо да развијемо читаву индустрију, а прича са ЦБД-ом је само „пумпа” која све покреће. Били смо други извозници конопље на свету за време Тита, имамо добро знање и ми можемо друге да учимо. У Европи нас гледају као ВИП личности, а онда дођеш овде и ухапсе те јер се враћаш из Прага, а најлакше је све похапсити.
Свако ко жели да постане део асоцијације мора да буде правно лице или да има своје газдинство. Такође, осим економског, мора да има и социјални мотив, односно да део својих производа определи за социјални програм. Тако НАСК има стручњаке из свих области које су неопходне за пробијање и функционисање ове приче, од људи који су задужени за грађевину, технологију, фармацију, медицину, хемију, текстил, пољопривреду, па до оних који се баве оплемењивањем биљака и адвокатуром.
- Значај нашег удруживања у Асоцијацију има више аспеката, пре свега се ради о озбиљнијем наступу на тржишту како конопље као сировине, тако и готових производа од те биљке - каже за наш лист руководилац Одељења за алтернативне културе и органску производњу у поменутој институцији др Владимир Сикора. - Затим, не треба занемарити ни сериознији утицај на креирање аграрне политике у смислу регулисања производње и прераде конопље. На крају, у сваком случају треба имати у виду и утицај на креирање перспективног сортимента. Производња индустријске конопље је овог тренутка глобално једна од најинтересантнијих пољопривредних прича у целом свету, тако да Институт за ратарство и повртарство Нови Сад који се овом проблематиком бави већ пет деценија поздравља сваку иницијативу која се тиче организовања ове производње.
Л. Радловачки
