Истовремено, стопа на кредитне олакшице износи 3,75 одсто, а стопа на депозитне олакшице 1,75 одсто, саопштила је централна банка.
Доношењем данашње одлуке очуван је континуитет у актуелном процесу заоштравања монетарних услова, наводе из НБС.
"Умеренијим повећањем референтне каматне стопе него претходних месеци, Народна банка Србије наставља да реагује на инфлаторне притиске, узимајући притом у обзир очекиване ефекте досадашњег повећања рестриктивности монетарне политике и истовремено водећи рачуна о важности континуитета економског раста", објашјавају у НБС.
Извршни одбор је проценио да је потребно додатно пооштрити монетарне услове на домаћем тржишту повећањем референтне каматне стопе како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања и обезбедило да се инфлација у Србији од августа нађе на опадајућој путањи.
Према оцени Извршног одбора, инфлација би у другој половини наредне године требало да се врати у границе циља Народне банке Србије (3±1,5 одсто), чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова.
НБС процењује да ће реалан раст БДП-а у овој години бити у распону од 3,5 до 4,5 одсто.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи биће одржана 11. августа.
Извршни одбор, наводи НБС, оставља простор да и у наредном периоду, по потреби и у зависности од кретања у домаћем и међународном окружењу, реагује додатним пооштравањем монетарне политике, не искључујући могућност да, поред повећања основних каматних стопа, као мере општег карактера, централна банка размотри и додатне директније мере, којима би се циљано реаговало на инфлаторне притиске.
Доносећи одлуку о даљем пооштравању монетарних услова, Извршни одбор је пре свега имао у виду да су трошковни притисци на глобалном нивоу и даље високи по основу светских цена енергената, примарних пољопривредних производа и индустријских сировина, као и продужавања отежаног функционисања међународних ланаца снабдевања и да ће по том основу глобална инфлација још неко време наставити да се креће узлазном путањом.
Ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, Народна банка Србије у значајној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру.
Међугодишња инфлација у Србији је у мају износила 10,4 ОДСТО, од чега је око две трећине доприноса и даље потицало од цена хране и енергије.
Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) од 6,3 одсто међугодишње у мају.
Међутим, ова мера инфлације, на коју мере монетарне политике имају већи утицај и даље је доста нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике.
Поред очуване релативне стабилности девизног курса, важан фактор ниже базне инфлације јесу и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која су наставила да се крећу у границама циља Народне банке Србије.
У смеру ублажавања инфлаторних притисака у кратком року ће деловати и ефекти економских мера Владе усмерених на ограничење цена основних животних намирница и енергената на домаћем тржишту.
У периоду пројекције (то јест у наредне две године) очекује се и постепено слабљење ефеката раста светских цена примарних производа, енергената, као и више увозне инфлације, што је у складу с пројекцијама релевантних међународних институција и тржишним очекивањима.
Долазак нове пољопривредне сезоне резултирао је благим смањењем цена поврћа на домаћем тржишту у мају са претходних високих нивоа, што се очекује да ће се наставити и у наредном периоду.
Под претпоставком просечне пољопривредне сезоне, као и нижих светских цена примарних пољопривредних производа, очекује се слабљење трошковних притисака у производњи и остале хране на домаћем тржишту у наредном периоду.
Геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини одразили су се и на ревизије навише пројекција инфлације за велики број земаља и на оцену да су и даље израженији ризици да би инфлација могла бити виша и постојанија од очекиване, због чега су многе централне банке заоштравале своје монетарне политике.
Систем федералних резерви је у јуну наставио да пооштрава монетарне услове повећањем референтне каматне стопе за 75 базних поена, на распон 1,5 - 1,75 одсто и путем смањења свог биланса стања, а извесно је да ће се пооштравање монетарне политике наставити и у наредном периоду.
Европска централна банка је одлучила да до почетка јула заврши програм куповине активе банака (АПП програм), као и да у јулу започне са повећањем референтне каматне стопе.
Извршни одбор Народне банке Србије оцењује да би заоштравање монетарних услова поменутих водећих централних банака, као и повећана неизвесност због погоршаних изгледа глобалног привредног раста, могли да утичу на даљи опрез међународних портфолио инвеститора, од којих зависе токови капитала према земљама у успону.
И поред смањених изгледа глобалног привредног раста за ову годину под утицајем конфликта у Украјини, као и неповољнијих индикатора економске активности за зону евра за друго тромесечје у поређењу с првим, производња и извоз прерађивачке индустрије у Србији наставили су да бележе високе стопе раста у априлу и мају, указујући да за сада смањење екстерне тражње није имало већих негативних ефеката на Србију.
Томе су допринеле инвестиције у разменљиве секторе из претходних година, које су знатно повећале извозну понуду, а на раст извоза у мају се одразио и већи извоз пољопривредних производа након попуштања мера привременог ограничавања извоза ових производа.
И поред високог степена неизвесности, Народна банка Србије очекује наставак раста наше економије и у наредном периоду и процењује да ће реалан раст бруто домаћег производа у овој години бити у распону од 3,5 до 4,5 одсто.
Под претпоставком да неће доћи до додатног заоштравања геополитичких тензија и прекида у снабдевању гасом на глобалном нивоу, у средњем року раст бруто домаћег производа Србије се пројектује у распону четири до пет одсто годишње.
У зависности од геополитичких дешавања и кретања кључних фактора инфлације и из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова или ефекти претходног заоштравања обезбеђују одржив повратак инфлације у границе циља у хоризонту пројекције.
Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту, наводе из НБС.
