То значи да је учешће проблематичних кредита (НПЛ) најниже од када се овај показатељ мери, тако да нису тачни наводи који се повремено могу чути у јавности да се ниво проблематичних кредита враћа на преткризни ниво или да је близу тог нивоа, саопштено је из НБС.
Из централне банке наводе да су, након усвајања Стратегије за решавање проблематичних кредита у августу 2015, реализовали низ активности у том домену - унапређени су регулаторни оквир за третман реструктурираних потраживања, процес управљања лошом активом у банкама, примена рачуноводствених стандарда и пракси, повећана је транспарентност пословања банака и управљање колатералима у банкама.
Ефекти примене активности које су надлежне институције предузеле у складу са Стратегијом, уз ефекте додатних регулаторних и супервизорских активности, најбоље се виде у чињеници да је од усвајања Стратегије укупан износ проблематичних кредита мањи за 70 одсто, односно за 296 милијарди динара, истиче НБС.
При томе је, додаје, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора смањено за 16,5 процентних поена, са 22,2 одсто на 5,7 процената.
Најзначајнији канали смањења проблематичних кредита су отпис, уступање (продаја), као и наплата потраживања, наводи НБС и напомиње да су економски опоравак и значајнији раст активности у привредним секторима створили додатни позитиван импулс ка смањењу проблематичних кредита.
Активностима спроведеним у протеклом периоду ојачан је систем који спречава акумулацију проблематичних кредита, при чему су банке подстакнуте да ефикасније управљају кредитним ризиком, да додатно очисте своје билансе, као и да не одлажу решавање проблематичних кредита. Све то резултирало је стварањем одговарајућег амбијента и простора за ново кредитирање, односно за даљи раст кредитне, као и привредне активности у Републици Србији, закључује Народна банка Србије.
