- У рибњацима уочи поста имамо око 4.000 тона шарана, а потребно нам је око 3.500 тона да би задовољили потребе купаца током поста и славе коју слави највише пордица у Србији – Светог Николе - каже Атанасов.
шарана
По речима Анастасова, рибари ће настојати да шаран у том периоду не поскупи, али не гарантује да ће тако и бити.
- Килограм шарана сада је од 650 до 750 динара, у зависности од тога где се купује, маркетима или рибарницама, али пошто су трошкови производње вишеструко повећани него прошле сезоне, предузетници у рибарству не виде други излаз осим да повећају цену шарана - нагласио је Анастасов. - Да риба не би била скупља а рибарство развијало, потребни су нам знатно већи подстицаји него што су сада, бар у висини ПДВ-а, како би се одржала и повећала производња. Сада добијамо десет динара по килограму произведене и продате рибе. И покрајински Секретаријат за пољопривреду издваја новац за подизање нових рибњака и проширење постојећих, а то треба наствити и повећати. Такође, водопривредни допринос требао би да се укине или смањи.
lТренутно рибарима проблеме стварају лопови. Што су рибњаци мање површине, то су крађе рибе чешће и већег обима. - Сада се те крађе третирају као прекршаји, што нису, ако се из рибњака однесе више тона рибе у вредности од неколико милиона евра - казао је председник Групације за рибарство Крум Анастасов и додао да са представницима МУП настоје да се крађама стане на пут.
Председник Групације за рибарство у ПКС Крум Анастасов навео је да ова грана привреде у Србији из године све више слаби, што се одразило и на саму производњу рибе. - Отприлике се за 50 одсто преполовила производња рибе у односу на протеклих десет до 15 годину. Сада имамо свега 5.000 хектара под рибњацима, а пре 15 година било их је на површини од 12.500 хектара. Имамо само три велика рибњака, који се простиру на око 500 хектара, а било их је 11. Мањих рибњака имамо доста, али се не зна поуздано да ли имају водопривредне дозволе, односно да ли раде легално.
рибњацима за божићни пост
и Светог Николу
Крум указује и на то да током епидемије ковид-19 рибари нису добили никакав додатни подстицај од државе јер због затварања пијаца и забране кретања нису имали могућности да продају рибу.
- Запали су у губитке и многи су одустали од производње, док су, с друге стране, земље у окружењу и шире давале ванредне новчане подстицаје да рибарство покрије дугове настале због епидемије - предочио је Анастасов.
З. Делић
