Несумњиво је да је на сцени борба за сваког купца и тржишна утакмица у којој могу да издрже најјачи јер за толики број продавница основних животних намирница, али и свих других, слободно се може рећи, нема довољно потрошача.
И док је трговина све више, бар према званичним статистичким подацима, број запослених у овој привредној грани није се значајно повећао у односу на неколико година раније.
Наиме, 2015. године у Новом Саду је у трговини радило 17.136 радника, што је било за око тристотинак радника више него 2008. године, док је сада, према подацима Републичког завода за статистику, у трговини на велико и мало у Новом Саду запослено приближно 18.000 радника.
У великим трговински ланцима - Идеа, Меркатор С, Макси, Рода, Темпо, Дис, Микромаркет, ради око 70 одсто укупног броја запослених у трговини на велико и мало, док око 30 одсто њих ради у малим трговинским радњама.
Дакле, статистика каже да је за три године број запослених у трговини, практично незнатно повећан, иако је број трговина далеко већи.
Одговор на питање да ли то значи да је у продавницама, у ствари, недовољно радника за обим посла који раде или се радници запошљавају на лизинг или преко студентских задруга или раде без пријаве, веома је тешко дати.
Запослени у трговинама у Новом Саду, а сигурно и у целој Србији, веома често раде дуже од прописаних 40 сати недељно, огромна већина ради шест дана у недељи, при чему дан недељног одмора не користи недељом него током седмице.
Иако је Савез самосталних синдиката Србије, указује Владимир Гвозденовић, тражио од надлежних да се уведе забрана рада недељом и државним празницима, по том питању се није ништа променило.
По речима председника Градског већа Савеза самосталних синдиката Новог Сада Владимира Гвозденовића, веома је тешко прецизно рећи колико је радника у граду запослено у трговини.
Видљиво је да је у Новом Саду више продавница него раније, али колико је то утицало на број оних који у њима раде тешко је рећи, каже Гвозденовић.
Како је даље рекао, запослени у овој бранши, посебно у мањим радњама, нису у прилици да се синидкално организују, синидкланог организовања нема ни у свим трговинским ланцима, па прецизне статистике нема и не може се рећи колико стварно радника ради у трговини.
По његовим речима, у Новом Саду је доста заступљен и рад на црно, као врста додатног прихода доброг броја запослених и у трговини, што није добро ни за оне који то раде, али ни за оне који су запослени у легалним трговинским токовима.
Истовремено, указује Гвозденовић, у многим продавницама готово стално су отворени конкурси за пријем радника.
Флуктуација запослених у трговини је велика, многи веома кратко раде код једног послодавца, а потом, када се укаже прилика, одлазе на неко друго радно место, на сличан посао, али нешто већу зараду. Треба рећи да плате запослених у трговини нису високе, највећи број радника зарађује између 25.000 и 30.000 динара, а немали број прима минималац, што је најчешће у самосталним трговинским радњама. Зато и није чудо што је потреба за радницима у трговини стална.
У нешто бољем положају су само поједина занимања, односно струке које недостају, као што је сада, рецимо, месар, па за оне који имају ову струку потреба велика што утиче и на висину њихових примања, каже Гвозденовић.
Д. Млађеновић
