Како би се што успешније изборили са свим тим што нас чека до средине јесени, најпре се треба консултовати са алерголозима, док вам нова андроид апликација „Алергени полен” омогућава да испратите концентрацију 25 врста алергена на 26 локација у Србији. Реч је о званичним подацима Агенције за заштиту животне средине, којима се може приступити и на самом сајту те институције (њњњ.сепа.гов.рс).
-Апликација приказује практично све доступне податке о алергеном полену у Републици Србији пратећи 25 врста алергена са 26 локација на којима се налазе мерне станице Агенције, односно сарадника, чија је листа доступна у левом менију апликације, а који учествују у мониторингу - објашњава за „Дневник” аутор апликације начелник одељења за индикаторе, извештавање и информациони систем Дејан Лекић. - Планирамо да кроз даљи развој апликације прикажемо картографски приказ концентрације алергеног полена на територији Србије уз увођење индекса алергености којим би се на једнозначан начин дала квантификација укупне концентрације полена на једној локацији и тиме олакшало праћење стања алергеног полена.
Од свих полена дрвећа најјачи је полен брезе, затим цела фамилија трава, док је амброзија најјача од свих коровских врста, али и од свих праћених 24 алергена када јој је сезона. Стога, процедура опстанка подразумева поштовање најосновнијих смерница као што су: по повратку из природе пресвући одећу, опрати косу, користити климатизоване просторије и аутомобиле, док је препорука да се са одговарајућом терапијом крене десетак дана пре него што алергени полен, на који сте утврђено алергични, не уђе у прекограничне концентрације. Такође, важно је знати да су у преподневним часовима највеће концентрације полена, док се после кише или навече после росе те бројке смањују.
- Појављују се поједине биљке које људи доносе са других подручја, односно са дестинација ван наше земље, али за сада је то неколико нових зрна која никако не представљају проблем - појашњава Лекић када је реч о новим алергенима у нашој држави.
Апликација „Алергени полен”, међутим, не показује податке на територији Града Новог Сада јер Агенција за заштиту животне средине нема мерну станицу на том подручју. Ипак, станица као таква постоји, али њоме управља Лабораторија за палинологију Природно-математичког факултета, и они не достављају податке Агенцији, али јесу доступни на линку: http://www.nspolen.com/sr/aeropalinoloski-izvestaji.
Леа Радловачки
