Централне банке настављају да купују златне полуге у рекордним количинама, преноси Си-Ен-Би-Си. Светске цене злата би у другој половини 2024. године могле да скоче и на 2.300 долара за унцу.
Подаци Светског савета за злато откривају да је до сада на планети ископано око 210.000 тона злата, а само четвртина од тога остала је скривена под земљом. Процењује се да се од те количине у српским рудницима крије око 700 тона. По садашњим ценама, то би вредело преко 49 милијарди долара. Компаније широм света константно су у потрази за новим резервама, а велики број њих увелико златну жилу тражи у Србији.
Професор др Раде Јеленковић с Рударско-геолошког факултета у Београду каже да Србија има злата отприлике колико и комшије Румуни и Бугари.
– Подаци о укупно процењеној количини минералних ресурса злата у Србији су различити: од 625 до више од 750 тона. У лежиштима бакра у експлоатацији налази се више од 350 тона. Преостале количине су везане за лежишта у којима је злато главна рудна компонента. Део њих се геолошки истражује, док је у другима експлоатација обустављена, углавном због отежаних услова експлоатације, мале количине рудних резерви и других разлога – каже проф. Јеленковић.
Према подацима Министарства рударства и енергетике, тренутно 31 фирма обавља примењена геолошка истраживања злата и пратећих метала на територији Србије. То је готово два пута већи број трагача за овим племенитим металом него пре годину дана. Сматра се да је од укупне количине минералних ресурса злата у лежиштима бакра Србије тренутно могуће експлоатисати око 215 тона злата, односно да је управо то количина рудних резерви злата.
Годишња производња злата из лежишта бакра у Србији износи 1,2–2 тоне, док је ранијих година износила и до пет тона. Знатно већи минерални ресурс злата и већи обим производње потичу из лежишта и рудника који се налазе у Турској, Бугарској, Финској, Шведској…
– Од укупне количине злата у оптицају на свету, око 96.000 тона је у форми накита, као инвестиционо злато чува се око 47.000 тона злата, централне банке држе око 36.000 тона злата у својим трезорима, а осталих 30.000 тона се користи за индустријске, медицинске и друге сврхе – закључује Христов.
Према речима Георги Христова из компаније која се бави инвестиционим златом „Тавекс злато & сребро“, тренутне светске резерве злата које су пронађене, али још нису ископане, износе 55.000 тона. Темпо производње жутог метала је око 3.000 тона годишње па ће, како каже, уколико не откријемо нове резерве, све злато на свету бити ископано за око две деценије.
– Мало је вероватно да их нећемо наћи негде у свету, али ова чињеница нам указује на то колико је злато ретко и колико су његове резерве оскудне. Када би се направила коцка од свег злата које је тренутно у оптицају, била би са страницама од свега 22 метра. Из године у годину цена жутог метала на светској берзи расте и у фебруару је достигла 2.040 долара за унцу, што је за 11 одсто више него пре годину дана – објашњава Христов.
Како наш саговорник додаје, укупна тражња за златом расте без престанка у протеклих пет година.
– Према подацима Светског савета за злато, та тражња је лане износила око 4.900 тона, што је за око осам одсто више него претходне године. Осим тога, скочила је тражња од централних банака широм света, које су купиле близу 2.000 тона овог племенитог метала у протекле две године. Међу њима је и Народна банка Србије, која је своје златне резерве повећала на око 40 тона – објашњава Христов.
И. Р. – Д. У.
Фото: pixabay.com
