У тексту, који је иницирала француска агенција АФП, а објавио париски Монд, изражава се подршка новој Директиви ЕУ, уз упозорење да ће се, ако се тржиште поново не уравнотежи, наставити пропадање медија који производе информативне садржаје.
"Или ће грађани бити лишени лаког приступа разноликим поузданим информативним медијима, или ће у неким земаљама држава морати да из џепова пореских обвезника надокнади недостатак новца информативним медијима", истиче се у тексту који потписују директори неколико водећих европских новинских агенција.
Такође се подсећа да је, "с обзиром на демократске интересе", у многим земљама прихваћена пракса да држава помогне медијима у пословању, од британског Би-Би-Сија до француске националне агенције, АФП-а, као и новинским листовима.
"Али, да ли је прихватљиво да порески обвезник треба да надокнади недостатак прихода од рекламирања које усисавају интернетски гиганти? Иронија је у томе што би они који се противе предлогу Европске комисије под изговором да бране кориснике и приступ слободним вестима могли да успеју у својим намерама, а заправо ће на крају исти ти корисници, као порески обвезници, морати за то да плате", указује се у тексту.
Аутори текста стога позивају своје владе, Европски парламент и Европску комисију да усвоје Директиву о ауторским правима, као кључну за медијску индустирју, будући приступ корисника вестима и демократију.
"У европским престоницама и Бриселу месецима се води наизглед техничка расправа о планираној директиви Европске уније о ауторским правима, а исход ће имати далекосежне последице по Европљане и њихов приступ разноврсним и поузданим информативним медијима. За нашу демократију, улози су високи", наводи се у тексту.
Први пут у дигиталној ери, указује се, планирална директива би обавезала "велике играче" на интернету да плате надокнаду информативним медијима за милионе прича на њиховим платформама које посећују људу у потрази за вестима.
"Данас је већина људи, нарочито младих, изгубила навику да плаћа да би дошла до вести, што сада сматрају својим правом. Посећујући друштвене мреже на својим мобилним телефонима или компјутерима, људи у сваком тренутку могу да приступе медијима, добијају обавештења у реалном времену о хитним вестима, а такође могу да читају анализе и дубља истраживања", констатују аутори текста.
Како наводе, овакав бесплатан приступ вестима је једна од великих "победа" интернета коју ће многи чланови Европског парламента енергично бранити у име племенитих демократских принципа.
"Међутим, концепт бесплатних вести је заправо - мит. С једне стране, извештавање ради информисања јавности пуно кошта. С друге стране, корисници вести су високо вредновани као аудиторијум који доноси приходе од реклама. Између та два краја приче, неки играчи су победили. А неки су, пак, много изгубили", истиче се у тексту.
Корисно је, указује се, бацити поглед на добит коју остварују гиганти на интернету, друштвене мреже, претраживачи и вебсајтови који прикупљају садржину са интернета и објављују је, јер се тако може сазнати да је Фејсбук утростручио профит 2016. године, зарадивши 10 милијарди долара.
После пријатеља и породице, како стоји у тексту, вести су највећи покретач промета на Фејсбуку, као и на Гуглу, чији су приходи од реклама скочили за 20 одсто годишње.
"Фејсбук је више пута саопштио да има за циљ да постане највећи светски медиј, па ипак, ни Фејсбук ни Гугл немају редакције, извештаче нити продукцијске мреже, националне нити међународне. Немају тимове репортера у Сирији који стављају свој живот на коцку како би показали истинско лице рата, немају сталну канцеларију у Зимбабвеу како би испратили причу о Мугабеовом одласку, нити новинаре у Камеруну или Мјанмару", указују аутори текста објављеног у "Монду".
Примећују и да Фејсбук и Гулг немају ни видео-репортере, ни фотографе, немају уредничке тимове који планирају, уређују, проверавају изнова тачност и непристрасност прича које шаљу репортери са терена.
"Иако неоспорно играју кључну демократску улогу ширећи вести по свету, извештавање није њихов посао. Они корисницима интернета пружају информације до којих су дошли други - информативни медији - бесплатно објављујући линкове за њихове приче. При том, њихов профит од пословања заснованог на вестима нагло расте, док профит медија - опада", истиче се.
У року од неколико година, указују европске новинске агенције, Гугл и Фејсбук привукли су све могуће рекламе које се могу наћи на интеренту, а њихов удео се процењује на око 60 до 70 одсто у зависности од региона.
"С друге стране, медији бележе драматичан пад у својим приходима од онлајн оглашавања, што је погубно за новинску индустрију. Као резултат, националне и међународне новинске агенције широм света суочавају се с незавидним изгледима јер њихово ''здравље'' заивиси директно од ''здравља'' њихових клијената - медија. Па ипак, те агенције су у средишту пословања новинског извештавања", наглашава се.
Такође се наводи да малобројни покушаји које је повела медијска индустрија у Шпанији, Немачкој и Француској 2013. и 2014. како би интернетске гиганте навела да определе нешто више од свега пар симболичних "мрвица" - нису успели да значајно промене ситуацију.
"Године су прошле и данас је угрожено само пословање засновано на веродостојном, слободном извештавању, из простог разлога што информативни медији ускоро неће могћи да то финансирају. Рразноликост и квалитет вести, стуб сваки демократије, могли би бити у опасности", упозоравају аутори текста.
Истовремено, они подвлаче да се решења морају наћи.
"Али, ко би за то требало да плати? Мора ли то увек бити порески обвезник, као што је то већ случај у неким европским земљама? Или је можда време да неки од интернетских гиганата пруже праведан допринос онима који заправо извештавају и доносе вести укључујући новинске агенције?", истиче се у тексту.
Директори девет новинских агенција указују да у САД, амерички медији позивају власти да направе изузетак од закона против трустова, како би им се дозволило да удруже снаге пред "дуополом" интернета.
"ЕУ би могла да се одлучи за иновативно решење уводећи такозвана ''суседска права'' над садржином вести, која би била од користи и онима који објављују вести и новинским агенцијама које инвестирају у извештавање", указују директори новинских агенција.
То би, истичу они, помогло у кориговању тренутног дисбаланса који штети новинској индустрији, а обезбедило би и трајну будућност поузданој и разноликој новинској индустрији, а да се при том не тражи од пореских обвезника да плате.
У тексту се напомиње да су неки у Европском парламенту забринути због планиране директиве, у страху да би се право јавности на "слободне вести" могло наћи у опасности.
"Међутим, требало би да будемо јасни када говоримо о коме се ту заправо ради: људи који претражују интернет неће бити угрожени. Они неће платити више него што данас плаћају. Уместо тога, они који су несразмерно били на добитку од прихода од реклама требало би да значајан део тих прихода уплате медијима који им обезбеђују садржину", наглашава се.
Потписници текста су директори француске агенције АФП, немачке ДПА, британске Прес асосиејшен, шпанске ЕФЕ, италијанске Ансе, аустријске АПА, холандске АНП и белгијске Белге, као и директор шведске агенције ТТ, иначе председник Асоцијације европских агенција (ЕАНА) Јонас Ериксон.
