Укупни буџетски приходи предвиђени ребалансом износе 1.488,5 милијарди динара, а ребалансом буџета предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 1.792,95 милијарди динара.
Када је реч о Министарству привреде, државни секретар Милан Љуштић рекао је да је ребалансом буџет тог Министарства 93,3 милијарди динара, док је ребалансом из априла износио 104 милијарди динара.
Навео је да је у том Министарству направљена уштеда, јер је завршено са исплатом минималца, а направљен је и уштеда у материјалним трошковима.
Љуштић је истакао да је три милијарди динара издвојено за пројекат подршке за набавку електронских фискалних уређаја.
Државна секретарка у Министарству рударства и енергетике Јованка Атанацковић навела је да ће и кроз овај ребаланс бити настављено са политиком која би требало да обезбеди повећање енергетске ефикасности.
Ребалансом буџета су, истиче, издвојена средства за изградњу гасног интерконектора између Србије и Бугарске, чија изградња почиње у новембру.
Део ребаланса су, каже, пројекти који се заснивају на обновљивим изворима енергије.
"Посебну пажњу издвојили смо за енергетски угрожене купце, данас их има око 70.000, а ми смо предложили и у фази је усвања нова Уредба о енергетски угроженом купцу која би требала тај број да повећа на више од 200.000", рекла је Атанацковић на Одбору.
Навела да грађани морају бити заштићени од тренутне енергетске кризе и поновила да цена енергената неће расти до краја грејне сезоне.
Државни секретар у Министарству трговине Жикица Несторовић рекао је да је ребалансом издвојено 240 милиона динара за дигитализацију туристичке понуде.
Такође, издвојено је и 50 милиона динара за туристичке агенције, а субвенција ће се додељивати туристичким агенцијама на име текућих трошкова за обезбеђење гаранције путовања за ову годину.
Истакао је да су туристичке агенције највише погођене пандемијом и додао да је то понуда која се наставља од претходне године.
Несторовић је подсетио да агенције имају рок до 15. јануара да изврше заменска путовања и навео да је до сада замењено само 50 одсто путовања.
Гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић поздравила је данас предлог новог ребаланса буџета за 2021. годину и додала да НБС ребаланс буџета сматра оправданим, а разлог за ребаланс изузетно важним.
Говорећи на Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Табаковић је указала да је у односу на ребаланс из априла ове године повећана пројекција раста са шест одсто на садашњих седам одсто.
Између осталог, додаје, разлог за већи раст од претходно пројектованог у првој половини године јесу и ефекти мера за подршку привреди и грађанима.
Табаковић је навела да су приходи овим ребалансом знатно већи од претходно пројектованих због повољнијих кретања на тржишту рада, бољих резултата пословања привреде и бржег опоравка финалне потрошње.
Истакла је и да је дефицит републичког буџета за чак два одсто бруто домаћег производа нижи у односу на први ребаланс из априла 2021.
Гувернер је казала да је овим ребалансом важна и додатна подршка грађанима у циљу ублажавања последица пандемије, и још већа продуктивна капитална улагања.
Уз све то, истиче да учешће јавног дуга у бруто домаћем производу остаје очувано испод 60 одсто, тачније, планирано је на 58,2 одсто.
Говорећи о ребалансу из угла монетарне политике, Табаковић је издвојила да то што је повећање зарада у јавном сектору спорије од пројектованог раста номиналног БДП за ову годину, НБС сматра важним и са аспекта инфлације, и са аспекта одрживог привредног раста.
"Опредељење Владе Србије да настави да повећава капиталне расходе, који ће на нивоу опште државе бити око 7,8 одсто бруто домаћег производа, сматрамо важним елементом раста укупних фиксних инвестиција, чије ће учешће у наредним годинама бити преко 25 одсто бруто домаћег производа", рекла је Табаковић.
НБС, додаје, позитивно оцењује и финансирање буџета путем петогодишњих, седмогодишњих и дванаестогодишњих динарских обвезница, као и путем зелених еврообвезница.
Осим што је по та два основа обезбедено финансирање по најнижим каматним стопама, и што се даје допринос стратегији динаризације, њима је, објашњава Табаковић, подржан даљи развој домаћег финансијског тржишта и стављен акценат на пројекте којима се унапређује животна средина.
"Петогодишње, седмогодишње и дванаестогодишње динарске обвезнице Србије ове године су укључене у престижни индекс ЈП Морган-а", подсетила је Табаковић.
