У пројекту учествује шест пилот-земаља: Италија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Албанија и Србија, као и девет партнера из општина и подручја која припадају Јадранко-јонском сливу.
Отварајући Конференцију, помоћник покрајинског секретара за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Небојша Дракулић истакао је да се ова стратегија односи на климатске промене и енергију, а да за циљ има смањење загађења ваздуха у градовима, промоцију обновљивих извора енергије, те стварање више радних места и већа улагања у привреду.
„Због тога последњих година лучки сектор приметно прелази из индустријског модела, чији је циљ искључиво ефикасни превоз робе и путника, на одрживији и иновативнији модел. Европске иницијативе подстичу ефикасно управљање енергијом и ‘паметно’ коришћење технолошких средстава за постизање бољих перформанси и оперативних циљева. Једини начин да лучке власти нашег региона постану спремне за овакав прелаз јесте модел ‘Innovation hub‘, поручио је Дракулић.
Директорка Фонда „Европски послови“ АП Војводине Видосава Ендерић појаснила је да су Јадранско-јонска регија и регион Балкана посебни из неколико разлога. Културне границе и политички раскораци разлог су недостатка сарадње међу државама ове регије, као и слабе примене политике ЕУ. „То је, у комбинацији са малим капацитетом и инфраструктурним ограничењима лука на овом подручју, резултирало губитком њиховог историјског значаја као места размене, затим проблемима слабе модернизације, као и нерешеним питањима везаним за одрживост и урбану обнову“, рекла је Ендерићева.
„Innovation hub“ или иновациони центар, истакла је она, јесте место које пружа инфраструктуру и могућности за развој нових идеја и иницијатива те се потреба за једним оваквим центром у Јадранско-јонском сливу појавила због прогресивног губитка улоге ових, углавном мањих лучких градова, као места трговинске и културне размене.
Током панел-дискусија било је говора и о удруживању речних (Дунав) и морских лука. Жеља је да се од њих направе иновациони центри који су способни да буду веза између лука и регије, и да се на тај начин искористи њихов предузетнички потенцијал.
Пројекат „Power“ (“Ports as Driving Wheels of Entrepreneurial Relm”) има циљ да поврати историјску улогу јадранско-јонских лучких градова (Adrion) као средишњих места развоја и размене. Финансиран je из средстава Европске уније са 1.220.944,42 evra, трајао је две године, а завршетак ове почетне фазе предвиђен је за 1.1. 2020. године.
