Цене нафте пале су за око 4,0 посто од среде, јер је ова "шок терапија" изгледа почела да се примењује.
Администрација америчког председника Џоа Бајдена затражила је од великих купаца нафте попут Кине, Индије и Јапана, да размотре стављање у промет својих резерви нафте, рекло је Ројтерсу неколико добро обавештених извора.
Овај неуобичајен потез долази у време када се Бајден, ком предстоје следеће године избори на средини мандата, суочава с политичким притисцима због поскупљења моторних горива и раста других потрошачких цена, до којег је делом довео и опоравак економске активности који је био угушен на почетку пандемије корона вируса.
„Цена Брента је сада испод 80 долара. Ова акција ће имати краткорочан ефекат на тржиште нафте, и вероватно је добра за корекцију цене од најмање 5,0 одсто", каже Џон Дрискол, генерални директор консултантске куће ЈТД Енерџи у Сингапуру.
Потез САД-а, према оцени британске агенције, такође рефлектује фрустрацију Вашингтона јер су чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и њени савезници више пута одбили поновљене захтеве америчке администрације да убрзају повећање производње.
Бајден и његови највиши сарадници разговарали су током протеклих неколико недеља са блиским савезницима, укључујући Јапан, Јужну Кореју и Индију, као и са Кином, о могућој координисаној акцији пуштања у промет њихових стратешких резерви нафте (СПР), рекли су Ројтерсови извори.
Кинеска државна дирекција за резерве је саопштила да ради на ослобађању резерви сирове нафте, али је одбила да коментарише захтев САД-а.
Један званичник из јапанског Министарства индустрије је рекао да су САД затражиле од Токија сарадњу на решавању питања високих цена нафте, али није могао да потврди да ли захтев укључује координисано пуштање у промет нафте из резерви. Према закону, Јапан не може да користи резерве за снижавање цена, додао је он.
Такође, неименовани јужнокорејски званичник је потврдио Ројтерсу да су Сједињене Државе затражиле од Сеула да избаци на тржиште део нафтних резерви.
"Темељито разматрамо захтев САД, међутим, не ''ослобађамо'' резерве нафте због раста цена. То можемо да урадимо само у случају дисбаланса са понудом, али не и да бисмо одговорили на растуће цене нафте", рекао је јужнокорејски званичник.
САД и њени савезници су и раније координисано стављали у промет стратешке резерве нафте, на пример 2011. током рата у Либији, земљи чланици ОПЕК-а.
Садашњи предлог, међутим, представља изазов без преседана за ОПЕК, нафтни картел који диктира цене "црног злата" више од пет деценија, јер је амерички позив упућен и Кини - највећем светском увознику сирове нафте.
Америчке стратешке резерве нафте су успостављене 1970-их након арапског ембарга на нафту, како би се обезбедило да САД имају адекватне залихе да преброде ванредне ситуације.
ОПЕК и њени савезници, укључујући Русију, познати под заједничким именом ОПЕК+, повећавају испоруке нафте на тржиште за 400.000 барела дневно сваког месеца, али нису прихватили Бајденове позиве да додатно подигну производњу, наводећи као разлог ризик да би опоравак потражње могао да буде крхак.
