Обвезник може тада затражити репрограм пореског дуга, али фискалне обавезе (порези и доприноси) свакако морају да се плате, јер оне проистичу из пословања привредног субјекта.
Пореска саветница Звездана Писаревић каже да уколико предузетник намерава да прекине са обављањем делатности мора Агенцији за привредне регистре да поднесе и потврду пореске управе да не дугује порезе и доприносе, као и потврду локалне пореске администрације, и тек тада може бити регистровано гашење предузетничке делатности.
То значи да је предузетник измирио све своје фискалне обавезе и да по том основу нема дуговања.
- Међутим, у пракси се дешава да Пореска управа пошаље опомену за плаћање фискалних обавеза које се односе на период док је предузетничка делатност била активна, без обзира на то што је претходно била издата потврда да су измирена сва дуговања, јер су у међувремену нешто прокњижили или прекњижили. Овакво поступање је нелогично, пошто свака пореска пријава мора бити ажурно прокњижена оног дана када је достављена, али оваква ситуација се дешава у пракси. Ретко, али се дешава - наводи наша саговорница.
Када уложити жалбу на решење?
Један предузетник је затворио своју делатност пре више од 15 година, уз подношење пореских потврда да нема дуговања, али му је стигла опомена да плати заостале пореске дугове са припадајућом каматом. Дуг износи више од пет хиљада евра.
Ако се предузетник нађе у оваквој ситуацији, пореска саветница Звездана Писаревић саветује да се пре свега напише жалба на такву опомену или решење.
Као прилог жалби треба доставити решење о престанку обављања делатности, које је издала Агенција за привредне регистре.
Затим се треба позвати на одредбе о застарелости пореских обавеза. Уколико је у питању плаћање пореза, закон пише да право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.
- Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање, док застарелост права на наплату почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање - објашњава Писаревић.
Међутим, ако су у питању дуговања по основу доприноса за обавезно социјално осигурање – оне не застаревају.
- Одредбе овог закона којима се уређује застарелост права на утврђивање, наплату и повраћај, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања, не примењују се на доприносе за обавезно социјално осигурање - каже Писаревић.
Периоди застарелости доприноса
Одредба о застарелости има неке периоде када су доприноси застаревали, а то су следећи:
– Од 1.1.2003. до 6.1.2012. – право Пореске управе на утврђивање и наплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање није застаревало, док је право на утврђивање и наплату доприноса за здравствено осигурање и доприноса за осигурање за случај незапослености застаревало, у складу са општим правилима.
– Од 7.1.2012. до 29.5.2013. – право Пореске управе на утврђивање и наплату свих доприноса за обавезно социјално осигурање није застаревало.
– Од 30.5.2013. до 1.1.2016. – право Пореске управе на утврђивање и наплату свих доприноса за обавезно социјално осигурање застаревало је, у складу са општим правилима.
– Од 1.1.2016. године, право Пореске управе на утврђивање и наплату свих доприноса за обавезно социјално осигурање не подлеже застарелости.
Дакле, општи рок застарелости фискалних обавеза је пет година, а апсолутни десет година.
Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Пореска управа по истеку рока доноси решење о престанку пореске обавезе због застарелости, стоји у закону.
- То значи да је довољно да предузетник напише жалбу Пореској управи и позове се на наведене чланове ZPPA, као и да у прилогу жалбе поднесе копију решења Агенције за привредне регистре. Уколико има и потврду о томе да држави не дугује ништа – утолико боље: поднети и копију потврде као доказ. Притом, треба бити упоран и стрпљив, јер ниједан порески чиновник неће тек тако лако да призна своју грешку из ранијих година и да потпише отпис ‘пореских обавеза’ које су настале не знамо ни сами како -закључује пореска саветница Звездана Писаревић.
kurir.rs/Biznis.rs
