Савремено коришћење хидрогеотермалних ресурса у Војводини започето је 1978. године пуштањем у погон првог од укупно 24 до изграђена хидрогеотермална система (сви су изграђени пре 1990. године), док се производња системски прати од 1987. године.
Према подацима у Геотермалном атласу Војводине до 2010. године, у ком је представљен графички приказ досадашњих сазнања о геотермалним карактеристикама и хидрогеотермалним потенцијалима Земљине коре на територији Војводине, до дубине од два километра, ти системи су произвели укупно 23.153.000 метара кубних воде, док је највећа годишња производња остварена 1990. године и износила је близу 1.600.000 метара кубних термалне воде, а након тога прво долази до постепеног пада производње, а затим и до искљу чивања појединих система из процеса производње.
Термо-минералне воде Војводине одликује сложен хемијски састав, а када је реч о температури воде која извире она је одређена на основу података о измереним температурама у 70 хидрогеотермалних бушотина и у 126 бушо-тина избушених за потребе истраживања нафте и гаса. Температура на дубини од 500 метара на подручју Војводине варира у распону од 34,2 до 43,6 степени Целзијуса, односно у просеку износи 38,2 степени Целзијуса. Највише температуре су забележене на ширем подручју Суботице и Купинова, а најниже на ширем подручју Уљме. Температура на дубини од километар варира у распону од 57,5 до 73,5 степени Целзијуса, а највиша је забележена на подручју Пригревице и она износи 73,5 степени Целзијуса.
Наша земља налази се на контакту две велике геотектонске плоче и дубина земљине коре врло плитка. Војводина припада великој европској геотермалној зони која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије. Међу геолоким карактеристикама, као специфично обележје, пре свега се истиче мала дебљину коре, која на подручју Војводине износи свега 25,5 до 29 километара. Најмања дебљина коре на читавом простору бивше СФРЈ, од 25,5 до 26 километара је на потезу који се пружа правцем југозапад - североисток од Рипња код Београда, преко Уљме, до Вршца и даље према Румунији.
Карта температура на дубини од два километра урађена је на основу дубоких истражних бушотина за потребе истраживања нафте и гаса. Температура на тој дубини на територији Војводине варира у распону од 95 до 120 степени Целзијуса, а температура виша од 118 степени Целзијуса су забележене западно од Кањиже, а најниже, испод 96 степени Целзијуса на ширем подручју Инђије.
По питању искоришћавања геотермалних извора Војводина би се могла угледати на Мађарску, где, према појединим подацима, постоји око 1.300 термалних извора и 197 квалификованих лековитих вода, а њихова искоришћеност је између 80 и 90 одсто. Ти потенцијали се код нас данас користе у врло малом проценту, а највећи део постојећих хидротермалних бушотина припада компанији НИС Гаспромњефт, која их направила приликом истраживања и експлатације нафте и гаса.
Оно што представља још једну препреку за општине је и висока цена бушења и инвестиције. Осим тога, у нашој земљи у које пројекте ће општине улагати одлучују локалне заједнице на чијој су територији извори. Геотермални потенцијал је досад коришћен углавном за грејање, иако се може производње електричне енергије у електранама преко топлификације насеља до грејања стакленика и пластеника, али и у производњи, као и за спортско – рекреационе и спа центре и развој туризма.
Силвиа Ковач
