По подацима Управе за слободне зоне, у српским слободним зонама данас послује 204 компаније, од којих се 82 баве производњом, а 122 услугама. У претходним годинама компаније које послују у оквиру српских пословних зона годишње остварују око пет милијарди евра промета. Инвестициона годишња улагања нешто су виша од 200 милиона евра, док је вредност извезене робе око 2,2 милијарде евра по години. Вредност остварене производње износи око 2,5 милијарде евра, а 90 одсто производње намењено је извозу.
Управа за слободне зоне, која је у оквиру Министарства финансија, основана је 2008. године. Те године је у слободним зонама у Србији радило око 5.500 радника, а 11 година касније, у 14 слободних зона запослено је око 35.000 радника. У Управи за слободне зоне очекују да ће у наредних пет година бити запослених бити 42.000 .
Процењује се да су најуспешније слободне зоне у Суботици, где ради је 4.500 запослених и у Пироту - око 6.000 радника. У Управи за слободне зоне најављују могућност повећања броја слободних зона, иако сматрају да су постојеће добро распоређене. Међутим, како у региону источне Србије нема слободне зоне, разматра се да буде формирана и то пре свега у недовољно развијеним подручјима.
Претходне године показале су да инвеститори добро знају да искористе предности које слободне зоне доносе. Пре свега за њих је важно то што су ослобођени плаћања царина и других увозних дажбина укључујући и порез на додату вредност на увоз робе која је намењена обављању делатности и изградњи објеката у зони. Такође, ослобођени су плаћања пореза на додату вредност на превозне и друге услуге корисника, потрошњу енергената.
Обавеза државе је да кроз стварање повољног пословног амбијента и активну промоцију слободних зона допринесе привлачењу нових инвестиција и она то последњих година чини на најбољи начин.
Љ. Малешевић
