Из НАЛЕД-а скрећу пажњу да су током пет месеци примене новог решења, односно права привредних лица да не печатирају документа, грађани и привредници пријавили 122 случаја у којима им је печат ипак тражен.
Последња два месеца прошле године пристигло је више од 70 примедби привредника док их је у три месеца 2019.године било мање. Поред пословних банака, наводи НАЛЕД, недоумице око укидања обавезе употребе печата најчешће су имали службеници пошта, МУП-а, телекомуникационих компанија, РФЗО, ПИО, царине и пореских органа.
Отпор појединаца у бирократском апарату разлог је због којег је НАЛЕД упутио иницијативу Министарству привреде да се додатно прецизира закон и искључи било каква могућност погрешног тумачења норми којима се правдало зашто неко тражи печат, указује саветница за регулаторну реформу у НАЛЕД-у и координатор Савеза за имовину и урбанизам Јасмина Радовановић.
Како је додала, Скупштина је у децембру прошле године усвојила закон и сада је јасно одређено да ниједан документ, поднесак или уговор не може бити одбачен или поништен зато што нема печат и ниједно лице, укључујући суд и органе јавне власти, не могу условљавати привредно друштво и предузетника да користи печат. Верујем да смо на овај начин коначно запечатили судбину печата, поручила је она.
Према информацијама које је НАЛЕД прикупио, банке су биле неповерљиве и наставиле су да захтевају печат јер су страховале да би клијенти могли да оспоре валидност уговора о кредиту који нема печат уколико падну у дужничку доцњу и нису желели да улазе у судски спор око доказивања ваљаности уговора чиме би проузроковале додатне трошкове. НАЛЕД наводи да је МУП, опреза ради, инстистирао да привредници печатирају сва документа која им достављају, па тако при регистрацији возила нису прихватане полисе осигурања од аутоодговорности које издају осигуравајуће куће или одштампане електронске потврде о преносу новчаних средстава ако нису имале печат.
Према члану 25 Закона о привредним друштвима судови, државни органи, организације и лица која врше јавна овлашћења, као и друга правна лица, не могу да истичу примедбе на некоришћење печата.
Такође, непостојање печата на документу не може бити навено као разлог за раскид закљученог посла или предузете правне радње, чак и ако се у статуту и оснивачком акту компаније, која није печатирала документ, наводи да се печат користи у пословању.
Када је реч о међусобним односима у привреди, компаније су од својих добављача тражиле печатирање фактура у страху да би инспекције могле да праве проблем око ваљаности тих докумената. Исти је случај, наводе у НАЛЕД-у, и с царинским декларацијама или уговорима у привреди. Књиговође и адвокати, као стручна лица којима се грађани често обраћају, саветују клијенте да за сваки случај, ипак, траже или употребљавају печат.
Љ. Малешевић
