Пројекат који је у зачетку тиче се патологије. Овој врсти медицине у Институту могли би најпре помоћи дигитализацијом, а потом и применом вештачке интелигенције.
- Патолозима би се могло олакшати тако што би вештачка интелигенција могла да указује на промене. У пракси, патолог мора све да гледа уз помоћ микроскопа и сам доноси закључке. На Западу то раде уз помоћ великих скенера, тако што се скенира читав снимак. Међутим, ти скенери су веома скупи. Изазов је како направити приступачнији начин да се материјал услика па да их убацујемо у моделе. Вештачка интелигенција би им помогла тако што би им систем сугерисао на шта треба да обрате пажњу, на које делове слика. На тај начин би им уштедео време и самим тим вештачка интелигенција би им помогла у послу – казао је Никола Јовишић, млађи истраживач на Институту.
Каже да је са колегама боравио и на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, где су се родиле нове идеје. Једна од њих је примена на рибицама зебрицама. Оне се користе код истраживања штетности отпадних вода или испитивања лекова.
- Рибице се убацују у течност и можемо да посматрамо до каквих деформитета или промена боје може доћи. На тај начин смо истестирали токсичност супстанци на рибицама које имају доста сличан генетски материјал као човек, па можемо очекивати слична дејства на људима.
Истраживачи морају ручно, уз поћом микроскопа, да гледају ситне ембрионе и да воде статистику. Вештачка интелигенција може врло лако преко аутоматске слике да нам изгенерише неки извештај.
- Можемо аутоматски да извучемо колико их је преживело, колико није, какве су боје, односно статистику – појашњава наш саговорник.
Новосадски млади стручњаци на иницијативу Министарства здравља раде пројекат у оквиру ког би листе чекања за снимак за мамографију могле бити растерећеније.
- Пројекат на коме сам ангажован је примена вештачке интелигенције у мамографији. Систем би требало да се пласира и код нас у болницама. Свесни смо тога да смо далеко од тога да се све аутомотизује, а људима је веома тешко да верују машинама. Ипак, овај систем би био лекарево друго мишљење. Односно, други систем који би могао да му укаже да жена има доста висок ризик, да је промена малигна и да може да је пошаље на додатна испитивања и супротно од тога – каже Јовишић.
Никола Јовишић је студент прве године докторских студија на Факултету техничких наука у Новом Саду, на коме је претходно завршио основне и мастер студије. Бави се применом вештачке интелигенције у обради медицинске слике и члан је истраживачке групе за рачунарску визију и даљинску детекцију. Ангажован је на пројекту који се тиче развоја система за примену у мамографској дијагностици.
- Интересују ме истраживања и развој у разним областима вештачке интелигенције, попут великих језичких модела, активног учења и спикинг неуронских мрежа. Додатно усавршавам своје вештине у софтверском инжењерству, које сматрам предусловом за ефикасан развој ВИ – казао је Никола.
Примена овакве врсте помоћи у медицини могла би бити могућа ове године, међутим, по речима нашег саговорника, не зависи све од истраживања, већ и од правних оквира који би требало да буду услађени са овом облашћу. Након тога, могућа је примена и у пракси.
Слађана Аничић Илић
