Како је за “Дневник” рекао судски вештак Војин Ачански, завршетак поступка реституције омогућио је да се стечај Фабрике "Кулски штофови" најзад оконча и фабрика огласи за продају. Наиме, наследници национализоване имовине захтевали су да им припадну све непокретности које се налазе на површини од четири хектара, на колико се простире штофара, али то није прихваћено, пошто је фабрика коју су поседовали њихови преци била на делу тог плаца.
Купац који буде имао најбољу понуду, односно онај који највише понуди постаће власник свега што је остало од штофаре на четири хектара, с прилазима из три улице и с Великог бачког канала, каже Ачански.
По његовим речима, штофара је, практично, остала без свих инсталација и уништено је шест трафостаница, што говори о величини и снази Фабрике вунених тканина "Кулски штофови”.
На простору на којем се простире кулска штофара има много хала и било би боље да су оне продате засебно јер су могле да буду искоришћене за неку нову производњу или да послуже за складишта. Да је реч о компанији која је имала велику снагу потврђује и то што је штофара изградила дечји вртић и рекреациони центар с олимпијским базеном, а имала је своје одмаралиште и Дом здравља. Уз то, обезбеђено је и 189 станова за раднике, а донедавно двадесетак њих власници нису укњижили у катастру. Ипак, сада је ситуација боља јер их је у међувремену укњижено око половине, па на укљижбу чека јо још десетак станова. Очекујем да ће сви станови бити укњижени до момента продаје, што је јако важно како се пре продаје фабрике станови не би појавили у стечајној маси, рекао је Ачански.
Да су погони у кулској штофари у лошем стању недавно је изјавио и шеф једног од погона "Кулских штофова" Зоран Влашки. Он је истакао да су многе машине исечене и продате у старо гвожђе, а да је део њих у Италији и Мађарској и да се и даље користе за производњу. По његовим речима, фабрика у Кули производила је најквалитетнији штоф у Европи и она није пропала, већ је уништена у процесу транзиције да би се распродала. Као и у многи другим случајевима када је у фабрикама дошло до стечаја, кола су се сломила на радницима, а како је рекао Влашки, они су остали на улици без отпремнина, а нису им исплаћене ни заостале плате.
Фабрика вунених тканина “Слобода” из Куле основана је након ослобођења 1946. године и под тим именом је радило све до 1993. године, када се трансформисла у деоничарско друштво “Кулски штофови”.
У своје златно доба, овај текстилни гигант био је опремљен најсавременијим машинама, а производне хале у којима су некада радили радници и фарбрички простор ширили су се и модернизовали из сопствених средстава. Врло брзо су се, према речима житеља Куле, “Кулски штофови” уврстили у сам врх вунарске текстилне индустрије. Како кажу, Куљани су се поносили овом фабриком јер је имала сопствене погоне за комплетан технолошки процес израде вунених тканина, а штофови су носили ознаку “вулмарк” квалитета и били цењени у свету.
Зараде нам, на основу извршних судских пресуда и захваљујући помоћи адвоката, стижу од прошле године, а очекујемо да нам продајом фабрике буду измирена сва потраживања, рекао је Влашки.
Фабрика вунених тканина "Кулски штофови" остала је у државном власништву, односно није приватизована. Наиме, у поступку реституције право на садашњу штофару полагали су наследници немачких породица Хуф и Брандекер, с уделом капитала у Кулској текстилној радионици, која је 1905. прерасла у Фабрику вунених тканина и предива.
Д. Млађеновић
