Како је истакла директорка Центра за високе економске студије Кори Удовички, предузетништво, односно приватна иницијатива и много малих фирми у Србији су они који ће “нас изнети у будућности”.
„Можемо да очекујемо ускоро да бар у неким секторима видимо битно појачану перформансу управо зато што су та мала и средња предузећа конацно у броју и величини стасали толико да могу да се виде и да могу да буду и веће од онога што ми зовемо традиционални сектор“, рекла је Удовички.
Упитавши зашто предузетништву не може да се пружи повољнији и позитивнији амбијент, Удовички је истовремено и одговорила, указавши на два проблема - непостојања закоан о микрофинансијским организацијама и отежано наплаћивање онлајн услуга и „pay pall“.
„Оба та примера су пример нечега што представља једно од највећих оптерећења на предузетништво Србије, а то је став да, када не желимо да као држава имамо неку негативну појаву, злоупотребу неких могућности, најлакше је да онемогућимо све“, рекла је Удовички.
Министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић, говорећи о напорима државе да унапреде услове за предузетништво, рекла је да се акциони план за 2017. и 2018. бави пре свега побољшањем у сектору образовања.
Када је реч о формалном делу, Министарски савет за иновативно предузетништво и информационе технологије почео је од тога да се повећају квоте на техничким факултетима, али да је за то потребно да се појача база, односно квалитет знања у основној и средњој школи.
“Зато смо у основно и средње образовање одлучили да уведемо информационе технологије као обавезан предмет од 5. разреда, на начин да он децу не учи само програмирању, кодирању и роботици, већ и алгоритамском начину размишљања, односно техници решавања проблема. То ће им дати предуслове и за предузетништво, да буду људи који неће само да репродукују знање, већ ће стварно моћи да решавају проблеме”, рекла је Удовички.
Како је додала, радиће се и са средњим техничким школама како да се ближе повежу са привредом, јер је циљ, објаснила је, да се кроз систем дуалног образовања направе људи који ће после школе имати примењено знање и вештине да одмах почну да раде.
Брнабић је истакла да држава намерава да уложи и велики новац у инфраструктуру, односно научно-технолошке паркове, наводећи разлог зашто је то добро.
“На Звездари има 47 компанија које запошљвају око 400 инжењера. Само у 2016. приход за државу од пореза и доприноса тих стартап иновативних компанија, које су углавном отварали наши млади људи, био је око 3,11 милиона евра, док је у 2015. он био 2,45 милиона евра”, рекла је Брнабић и најавила за 2018. завршетак градње научно-технолошког парка у Новом Саду и оснивање бизнис инкубатора на Електронском факултету у Нишу.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж истакао је да је предузетништво једно од најбољих терапија за незапосленост младих, не само за Србију, већ за све економије у региону.
“Све више младих ће се одлучивати да уђе у свет приватног бизниса ако услове пословања учинимо стимулативнијим, ако им обезбедимо бољи приступ информацијама, изворима финансирања, ако им прилагодимо програм финансијске и нефинансијске подршке, ако им помогнемо у јачању знања и компетенција...”, рекао је Чадеж.
Он је додао да је ПКС усмерена на боље информисање будућих предузетника, да је фокусирана на њихове тренинге и обуку, на унапређење образовног система увођењем дуалног образовања, али и на увођење предузетништва у формално образовање.
“Фокусирани смо и на умрежавање предузетника из малих и средњих предузећа са великим компанијама. Основали смо савет за омладинско предузетништво што је омогућило још бољу координацију активности свих релевантних учесника у ланцу развоја и подстицаја омладинског предузетништва”, рекао је Чадеж.
Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман подсетио је да су пре две године министар за развој те земље и премијер Србије иницирали немацко-српску иницијативу за одрживи развој и запошљавање, чији је циљ био да Немачка подржи српске партнере у успостављању малих и средњих прдузећа, побољшању доброг образовања, структуралних оквира за веће запошљавање...
“Зато нас радује што смо могли да подржимо ову студију која се бави анализом инстутуционалних и правних препрека за младе предузетнике у Србији... Борба против незапослености младих је у Србији велики проблем, јер је дупло већа од обичне незапослености”, констатовао је Дитман.
Оне је додао да су млади група која, на основу своје радозналости и динамике, има значајан потенцијал за развој српске привреде и нагласио да тај потенцијал треба заједно искористити.
