По речима секретара Удружења индустрије у Привредној комори Војводине мр Зорана Трповског, штете у привреди и индустрији биће и на локалном и на глобалном нивоу, а колика ће она бити, зависи и од тога колико ће ова ситуација трајати.
– Свака привреда има своју специфичну структуру и факторе које на њу утичу па се не може рећи како ће у којој опоравак тећи – каже Трповски. – Почетак ове године је за нашу земљу био добар јер су за прва два месеца забележени значајно бољи резултати него у истом периоду лане. Прерађивачка индустрија је у прва два месеца забележила раст у односу на исти период лане, на нивоу земље у јануару је проценат раста био 7,2 одсто, а остварен је у чак 23 области, а пад је регистрован у само шест.
Он истиче и да треба рећи да је прошле године у том периоду прехрамбена индустрија имала проблема због тога што су на КиМ уведене таксе за робу и Србије и Босне и Херцеговине, као и да су прошле године резултати из првог квартала били нижи од очекиваних због ремонта у области енергетике, али да је у трећем и четвртом кварталу достигнут планирани проценат раста, и то у значајној мери баш захваљујући области енергетике и инфраструктурних пројеката у грађевинарству.
– Какве ће бити последице садашње ситауције, видеће се. Криза је глобална, а одређене процене на глобалном ниову говоре да је могуће да ће опоравак трајати годинама. Да ли ће тако и бити, не може се знати јер, објективно, садашња ситуација потпуно је нова и нема с чим да се упореди. До сада се након кризних ситауција изазваних већим епидемијама економија, углавном, опорављала релативно брзо. Вођени тим искуством, иако тако нешто до сада није забележено, баш као што ни свет није био тако глобално повезан, надам се брзом оправку, али, како ће се све и одиграти зависи од много фактора. Најважнији је, без сумње, то колико ће времена привреда бити изложена ситуацији каква је сада. Ипак, сигуран сам у то да ће опоравак бити различит од сектора до сектора јер сваки има своје особености. Прве су садашњим стањем погођене области туризма, угоститељства и логистике, док прерађивачка индустрија, пре свега прехрамбена производња – чији су производи сада много траженији него што су, рецимо, намештај, бела техника или конфекција – практично није забележила пад – казао је Трповски.
– Економија сваке земље показаће свој ниво отпорности на ову ситауцију, а сигурно је да ће богатије земље моћи лакше да се опораве – каже Зоран Трповски. – Садшња ситуација не може се поредити с рецесијом из 2008. године јер је она изазвана узроцима који су настали, пре свега, у финансијској сфери.
Сигуран сам у то да ће се, када се ситуација стабилизује, многе земље организовати тако да што више инпута имају на локалном нивоу – иако то није ни лако ни јефтино, али се показује као добро и не сумњам да ће тако нешто бити унето у будуће стратегије развоја привреде појединих земаља.
По његовим речима, наша привреда је, захваљујући одређеним предностима, добро одговорила на новонасталу ситуацију. Он истиче да се у нашој земљи производи велики број производа који су сада тражени на тржишту и наша привреда без проблема може да их понуди.
– Реч је о широкој лепези производа који се производе у фабрикама у Србији, које послују добро и у које су последњих неколико година уложили и домаћи и страни иневеститори. Сигурно је да се сви привредници труде да се одржи робни промет и да ће извозно оријентисане компанија бити више погођене овом кризом. Такође, несумњиво је да ће наша индустрија и БДП, након ове кризе, бити пред изазовима. Да ли ће бити достигнуто оно што је планирано, зависи од тога да ли ће се наставити инфрастуктурни пројекти и улагања у енергетски сектор, а државни органи су потврдили да се то опредељење неће мењати. Да је то могуће, показује Кина – навео је Трповски.
Д. Млађеновић
