Привредни раст је у убрзао у 2018. на преко четири процента са два одсто претходне године, подстакнут робусном домаћом тражњом и ефектом ниске базе.
Инвестициона активност је нарочито била врло снажна захваљујући бројним факторима: амбијенту ниске каматне стопе, повећању пројекције раста, раније оствареним побољшањима у пословном окружењу, повећању капиталне потрошње државе и приливу страних директних инвестиција, констатује се у извештају.
Србија је на економском плану наставила да ради на усклађивању свог законодавства са правним тековинама ЕУ, каже се у делу извештаја посвећеном економији.
"Власти су остале посвећене макроекономској стабилности и наставку економских реформи, мада су неке реформе застале", пише у извештају.
У документу се наводи да су екстерне неравнотеже, односно дефицит текућих плаћања у порасту, али да је његово финансирање остало здраво.
Додаје се да су ценовни притисци пригушени, а инфлаторна очекивања уздржана.
"Већа фискална прилагођавања током претходних година значајно су побољшала одрживост дуга. Стабилност финансијског сектора је сачувана и перформансе тржишта рада су побољшане са изузетком стопе активности жена и младих, која је опала", наводи се у извештају.
Оцењује се да земља има добар ниво припремљености у неким областима као што су право привредних друштава, интелектуална својина, транспортна политика, наука и истраживање, образовање и култура и обичаји.
"У областима као што су јавне набавке, статистика, спољни односи, социјална политика и запошљавање, монетарна политика и финансијске услуге, Србија је умерено припремљена. Србија је наставила са добрим напретком у пољопривреди и усклађивању са транспортним правним тековинама ЕУ, док је у области енергетике забележен ограничен напредак. Подручја политике животне средине и климатских промена тек треба да добију адекватну пажњу", наводи се у извештају.
Међутим, како се напомиње, значајне структурне реформе јавне управе, пореске управе и државних предузећа напредују споро, продужавајући њихову дугогодишњу неефикасност.
Према процени ЕК, држава је задржала снажно присуство у економији, а приватни сектор је и даље недовољно развијен и ометан слабостима у владавини права и спровођењу поштене конкуренције.
"Структура привреде се побољшала, а економска интеграција са ЕУ остала је висока", стоји у извештају.
У циљу побољшања функционисања тржишне економије, ЕК препоручује Србији да задржи утврђени средњорочни буџетски циљ на уравнотеженом нивоу, да ојача фискална правила, да финализује процес приватизације и реструктурирања преосталих државних банака и да значајно повећа финансирање и имплементацију активних мера тржишта рада прилагођених потребама незапослених.
