Берзански аналитичар Бранислав Јоргић каже за Танјуг да је разлика у цени од готово 100 динара по акцији НИС-а од почетка рата у Украјини права слика берзе и да је почетак увођења санкција руским компанијама утицао и на вредност акција НИС-а.
"У овом периоду не ради се о великим обимима трансакција, просечно дневно око 1,6 милиона до два милиона динара", каже Јоргић.
Напомиње да је са вредношћу акција од 650 динара укупна вредност НИС-а била око 900 милиона евра, а при паду на 480 динара за акцију и вредност је пала на око 700 милиона евра.
"Са почетком рата и увођењем санкција према Русији и руским компанијама цена акција НИС-а је почела да пада, јер се појавила опасност да би евентуално те санкције могле да се односе и на НИС, јер је Гаспром већински власник", рекао је Јоргић.
Најнижа цена акција у овом периоду била је у тренутку када се појавила могућност да би могао да буде затворен Јадрански нафтовод чиме би НИС Рафинерија нафте остала без сировина, наводи он.
"Ових дана се појавила информација да би евентуално Гаспромњефт могао да прода удео у НИС-у азербејџанској нафтној компанији и то је повећало расположење код инвеститора и цена је кренула на горе", рекао је он.
Јоргић подсећа да је књиговодствена цена НИС-а
2,1 милијарди евра, што даје вредност по акцији око 1.533 динара.
Додаје да разлика у књиговодственој и тржишној цени компаније показује сву опасност санкција према НИС-у, те напомиње да су неке неформално уведене НИС-у још од 2014. године, а да би у неком оштријем облику могле бити уведене у будућем периоду.
"У берзанском пословању увек постоје ризици, тренутно су врло високи имајући у виду неизвесност власничке структуре НИС-а, и то је тој компанији основни проблем у ситуацији могућих санкција", рекао је он.
Јоргић сматра да НИС добро послује, шири своје тржиште, технолошки напредује и да би као такав потенцијално могао да буде добра инвестиција.
"Када причамо о могућности препродаје стратешком партнеру, и да се ту појави нека велика нафтна компанија као власник, ту постоји неизвесност по питању какав ће бити однос будућег власника у погледу управљања, развоја и ширења", рекао је он.
Подсетио је на негативно искуство хрватске нафтне компаније ИНА која је пре приватизације била водећа у региону, а са продајом већинског пакета МОЛ-у дошло је до стагнације, па и назадовања те се она претворила у "мрежу пумпи за продају горива".
Преко 10 одсто акција НИС-а је у рукама физичких лица, а акције те компаније раније су грађани Србије добили без накнаде.
"Има и доста грађана који су инвестирали, куповали акције од првобитних власника акција са надом да ће остварити зараду. Моје специфично размишљање је да би можда у овој ситуацији држава могла да откупи акције НИС-а од Гаспрома, привремено, а да их затим препрода на Београдској берзи грађанима, инвестиционим фондовима, осигуравајућим друштвима и инвестиционим банкама", сматра он.
Каже да би тако грађани добили повећану могућност инвестирања на Београдској берзи.
"То би био одређени облик штедње, а са друге стране НИС би добио поуздани систем управљања, контроле са циљем да се прошири њихово тржиште, и ефикасност пословања зарад добробити самих улагача", рекао је он Танјугу.
Додао је да је тешко проценити у ком ће правцу ићи развој догађаја око НИС-а, јер ће зависити пре свега од односа Запада према Гаспрому, односу да ли ће бити нових санкција.
"Санкције нам лебде над главом. Уколико то решимо у погледу власничке структуре, а мој предлог је један од могућих. То би могла да буде добра инвестиција имајући у виду да је тржишна вредност по акцији сада нешто мања од 600 динара, а да је књиговодствена вредност 1.500 динара. То је велика разлика", рекао је он.
Јоргић подсећа да НИС исплаћује готово редовно дивиденде који су на нивоу од три, четири одсто вредности акција, те поручује да би за грађане акције те компаније могао бити један добар облик штедње.
