То је за 0,2 године дуже од просека у 2018. години и за 3,6 година дуже него 2000-те, према мајском извештају “Дужина радног века” објављеном на званичној интернет страници Евростата.
Родни јаз у погледу дужине радног века се смањио на 4,9 година лани у односу на 7,1 годину колико је износио пре скоро две деценије.
Радни век код мушке популације у ЕУ износио је прошле године, према процени, 38,3 године, а код женске 33,4 године.
Просечна дужина радног века међу државама чланицама ЕУ кретала се у распону од 32 године у Италији до 42 године у Шведској.
У анализи се наводи да је тај распон још већи у Европи међу државама нечланицама Уније и да се креће од 29,3 године у Турској до 45,8 година на Исланду.
Међу чланицама ЕУ, Шведска и Холандија су прошле године имале најдуже трајање радног века (42 и 41 годину), а следе Данска (40), Немачка (39,1) и Естонија (39 година).
С друге стране, најкраће су радили Италијани (32 године), Хрвати (32,5), Грци (33,2), Белгијанци и Пољаци (по 33,6 година).
Највећи раст радног века у односу на 2000. годину забележен је на Малти, за 7,6 година, затим у Мађарској (6,9 година) и Естонији (5,6 година), а најмањи у Данској (1,7 година) и Грчкој (1,8 година). Једино је у Румунији регистровано смањење дужине трајања радног века за 2,2 године, показује извештај Евростата.
