Радници правду чекају и по неколико година, а један од разлога је и тај што се радним споровима бави свега 285 судија.
Председница АСНС-а Ранка Савић тврди да у просеку радни спорови трају четири године, а постоји и велики број случајева где су они дужи од деценије. То је и био разлог што су синдикати још пре годину тражили да се оснује специјализовани суд рада, чија је добра пракса потврђена у многим европским државама.
– Један судија не може да суди и кривицу, и радни спор, и привреду, он мора да буде ускоспецијализован, они у принципу лоше познају област радних спорова, треба им више времена да уђу у материју – оценила је Ранка Савић. – Од захтева синдиката од пре две године о оснивању специјализованих судова рада није се одмакло даље од идеје.
Од 2005. године до краја 2016. покренута су 14.192 радна спора
Радни спорови могу се решавати и ван судова, посредовањем Агенције за мирно решавање спорова, али на тај корак радници се ређе одлучују. Републичка агенција за мирно решавање радних спорова установљена је законом и једина је специјализована институција за мирно решавање индивидуалних и колективних спорова. Од 2005. године до краја 2016. покренута су 14.192 радна спора, од тога мериторно је решено 5.118 индивидуалних и 126 колективних. Пошле године покренуто је 1.067 поступака, што је 111 више него годину раније, али и пет пута више него 2014, када их је покренуто само 197.
С обзором на то да је последњих година у Србији дошло до повећаног улагања страног капитала и наставка приватизције, што је довело да знатних отпуштања, али и промене у свету рада, радници су у већем броју почели да траже заштиту својих права и, поучени ранијим искуствима, и даље се обраћају судовима уместо Агенцији за мирно решавање радних спорова.
Влада Србије је крајем прошле године утврдила измене и допуне Закона о мирном решавању радних спорова и упутила их у скупштинску процедуру да би радницима у Србији омогућила да већ од почетка ове године преко ње брже решавају радне спорове на миран и ефикасан начин, али и да се смањи број спорова који се воде пред судовима. Тим изменама управо је предвиђено проширење надлежности Агенције на спорове о висини и исплати отпремнине при одласку радника у пензију, о радном времену, али и о остваривању права на годишњи одмор, као и других примања и накнада. Изменама је предвиђена и могућност споразумног окончања индивидуалног спора, што до сада није постојало, као и обавеза арбитра да наводи стране да током самог поступка постигну споразум.
По објашњењу директора Агенције за мирно решавање радних спорова Милета Радивојевића, институт мирног решавања радних спорова у Србији и после толико година није успео да се постави као алтернатива судским поступцима, иако је ефикаснији и јефтинији вид решавања спорова радника и послодаваца.
– Циљ измене Закона је да се унапреди решавање колективних и индивидуалних радних спорова на миран и ефикасан начин, смањи број радних спорова који се води пред судовима, унапреди социјални дијалог, као и да се смање трошкови које проузрокују радни спорови – објаснио је Радивојевић. – Треба нагласити да је покретање радног спора пред Агенцијом бесплатно и за запосленог и за послодавца, да индивидуалне случајеве воде независни арбитри, а колективне миритељи, који се бирају на јавном конкурсу. На крају, спор се трајно решава у року од 30 дана, а арбитражно решење има снагу судске пресуде.
Изменама тог закона промењен је и начин решавања проблема мобинга, односно да је спор успешно окончан само уколико супротстављене стране постигну споразум у року од 30 дана, а уколико то не успеју, радни спор решава се пред судом. Новим прописима предиђено је и да се током решавања спорова поводом дискриминације или злостављања на раду искључи јавност, односно да се то решава „у четири ока”.
Посебна новина тих измена – а о њима ће се управо изјаснити посланици Скупштине Србије – јесте и могућност да стране у спору, дакле радници и послодавци, ангажују судске вештаке, а миритељи и арбитри ће први пут добити и званичне легитимације Агенције за мирно решавање радних спорова.
Љ. Малешевић
