Извоз робе је био вредан 17,53 милијарде евра, а увоз 23,87 милијарди, тако да је дефицит износио 6,34 милијарде евра и већи је за 12,5 процената него у истом периоду 2018, објавио је Републички завод за статистику.
Извоз је покрио 73,4 одсто увоза, што је мање у односу на исти период претходне године, када је покривеност износила 74,3 процента.
Изражено у доларима, укупна робна размена са светом је у периоду јануар-децембар имала вредност од 46,36 милијарди долара, и била је већа за 2,7 посто него годину раније.
Извезено је робе за 19,62 милијарде долара, за 2,0 одсто више на годишњем нивоу, а увезено за 26,73 милијарде, што је пораст од 3,3 процента. Дефицит износи 7,10 милијарди долара, и већи је за 6,9 процената у поређењу са 2018.
Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (35,0%), а у увозу Београдски регион (48,0%).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније имају удео од 61,8 процената у укупној размени.
Највећи појединачни спољнотрговински партнер Србије и у извозу и у увозу била је Немачка, где смо током 12 месеци продали робу у вредности 2,21 милијарди евра, а купили за 3,08 милијарди.
Други важан партнер Србије су земље ЦЕФТА, у које смо извезли робу у износу од 2,97 милијарди евра, а увезли за 955,4 милиона. Суфицит износи 2,01 милијарду евра и покривеност увоза извозом 310,9 одсто.
Највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења - Босном и Херцеговином, Црном Гором и Северном Македонијом, а највећи дефицит имамо у трговини са Кином и Русијом.
Када је реч о децембарским спољнотрговинским резултатима, у том месеци је извоз Србије износио 1,34 милијарде евра, и повећан је за 10,4 одсто у односу на исти месец 2018. године, док је увоз "тежио" 2,29 милијарди евра, што је скок од 21,8 процената на годишњем нивоу.
Према десезонираним подацима, извоз је у децембру порастао за 3,1 одсто у односу на новембар, а увоз за 1,4 процента.
Индустријска производња у Србији је порасла у децембру 2019. године за 8,3 одсто у односу на исти месец годину раније, а у односу на просек у 2018. била је већа за 5,9 процената, објавио је данас Републички завод за статистику.
Највећи утицај на раст индустријске производње у децембру у односу на исти месец 2018. године, имале су: производња металних производа, осим машина, производња електричне енергије, производња машина и опреме, производња моторних возила и приколица и производња основних метала.
У целој 2019. години, индустријска производња је била већа за 0,3 посто него претходне године.
Посматрано по секторима, рударство је у децембру на годишњем нивоу забележило раст од 9,6 одсто, прерађивачка индустрија је била већа за 8,3 процента, а снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 7,5 посто.
Према статистичким показатељима, раст је у децембру на годишњем нивоу забележен у производњи капиталних производа (за 24,9%), трајних производа за широку потрошњу (за 16%), интермедијарних производа, осим енергије (за 13,3%), енергије (за 5,0%) и нетрајних производа за широку потрошњу (за 1,5%).
Према десезонираним подацима, индустријска производња је у децембру у односу на претходни месец била мања за 0,8 одсто, при чему је прерађивачка индустрија забележила пад од 1,8 процената.
