Народна банка Србије, подсећа у саопштењу, да од октобра 2021. постепено смањује степен експанзивности монетарне политике повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на реверзним репо аукцијама којима на недељу дана повлачи вишкове ликвидности из банкарског система, као и процента вишкова динарске ликвидности банака које повлачи путем ових аукција.
На тај начин, НБС користи флексибилност свог монетарног оквира који јој омогућава да и без промена основних каматних стопа прилагоди монетарне услове.
Просечна пондерисана каматна стопа на последњој репо аукцији одржаној овог месеца износила је 0,59 посто. Укупно је повећана за 48 базних поена од почетка процеса пооштравања монетарних услова, када је ова стопа износила 0,11 посто.
На одлуку о њеном постепеном повећању претходних месеци утицали су повећани трошковни притисци у међународном и домаћем окружењу и потреба да се утиче на инфлациона очекивања тржишних субјеката и ограниче секундарни ефекти на цене осталих производа и услуга, истичу из централне банке.
Извршни одбор НБС оцењује да ће се инфлација, која је према подацима Републичког завода за статистику у децембру 2021. износила 7,9 процената међугодишње, током првог тромесечја ове године кретати око нивоа забележеног крајем прошле године или благо изнад њега.
На то ће, како се објашњава, утицати ефекти енергетске кризе у свету и по том основу више цене увозних производа, али би од другог тромесечја требало да уследи успоравање инфлације и њено кретање ка централној вредности циља од 3,0 посто плус/минус 1,5 посто, коју би могла да достигне крајем 2022.
НБС истовремено напомиње да је базна инфлација, из које су искључене цене хране, енергије, алкохола и цигарета, и на коју мере монетарне политике могу да утичу, била знатно нижа од укупне инфлације и износила претходних месеци у просеку око 3,0 посто међугодишње.
Очувању базне инфлације на ниском нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља снажно сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду, додаје се даље.
Успоравању опште инфлације од другог тромесечја 2022, према оцени централне банке, допринеће исцрпљивање ефекта привремених фактора који се првенствено односе на више цене енергената и пољопривредних производа, као и очекивано постепено решавање проблема застоја у глобалним ланцима снабдевања.
У кратком року, ублажавању даљег раста цена требало би да допринесу и мере Владе Србије о привременом ограничавању цена основних животних намирница и електричне енергије за привреду.
У случају да се материјализују неки од ризика, који би за последицу могли да имају кретање инфлације изнад горње границе дозвољеног одступања од циља у дужем периоду, НБС поручује да је спремна да у најкраћем року реагује свим расположивим инструментима.
Приликом доношења одлуке о монетарној политици, Извршни одбор је имао у виду да повољни финансијски услови, који доприносе привредном расту, могу бити одржани и с нешто мањим степеном експанзивности монетарне политике.
Што се тиче привредног раста Србије, који је према прелиминарним подацима статистике износио 7,5 посто у 2021, што је изнад очекивања НБС, у централној банци истичу да то доприноси повољнијој основи за раст у овој години и очекују да ће у средњем року раст бити у распону од 4,0 до 5,0 процената.
Томе ће, кажу, допринети наставак инвестиционог циклуса и реализација великих инфраструктурних пројеката, раст личне потрошње подржан повољним трендовима на тржишту рада, као и позитиван допринос од извоза, на који се са стране понуде одражавају инвестиције из претходног периода у разменљиве секторе, а са стране тражње повољнији изгледи раста наших најважнијих трговинских партнера.
У прилог расту извозне понуде говор податак да је прилив СДИ у Србију у 2021. износио 3,9 милијарди евра, чиме је премашен досадашњи рекорд из 2019. године, при чему је прилив и даље био претежно усмерен у извозне секторе, констатује НБС.
Из централне банке такође истичу да међународно окружење и даље карактерише повећана неизвесност у погледу утицаја тока пандемије и појаве нових сојева вируса на брзину глобалног привредног раста, на светске цене примарних производа, а тиме и на инфлацију.
Додају да, ипак, охрабрује чињеница да се глобални привредни раст наставља упркос повећаним трошковним притисцима и погоршању епидемиолошке ситуације у појединим земљама, те да су економије широм света показале висок степен прилагођавања измењеним условима пословања услед пандемије.
У саопштењу се наводи да кретања на међународном робном и финансијском тржишту налажу опрезност у вођењу монетарне политике, и да ће НБС, као и до сада, наставити пажљиво да прати кретања у домаћем и међународном окружењу.
Извршни одбор је нагласио да ће приоритет монетарне политике и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. фебруара 2022.
