Реформа паушалног опорезивања - шанса за нове предузетнике

БЕОГРАД: Измена система опорезивања паушалаца, међу којима су таксисти, фризери, адвокати, али и запослени у ИТ сектору, олакшаће улазак нових предузетника на тржиште, ниже порезе за њих у почетку пословања, као и излазак са тржишта без икаквих последица. 
novac porez dug
Фото: pixabay.com

То је речено данас на заједничком састанку представника ИТ сектора и представника Националне алијансе за локални и економски развој (НАЛЕД), а та организација је, између осталог, припремила Предлог измене система опорезивања, који би држава ускоро могла да разматра.

Представник НАЛЕД-а Душан Васиљевић истиче да у Србији има око 116.000 паушалаца, те да они својим уплатама доприносе буџету више него сектори који нису у паушалном систему.

Када је реч о реформи система опорезивања, наводи Васиљевић, представници ИТ сектора највише су сагласни да паушално опорезивања треба бити аутоматизовано и транспарентно.

Подсећа да тренутно предузетник пре почетка пословања не зна да ли ће му бити одобрено паушално опорезивање, већ то сазнаје када крене у посао.

"Аутоматизација и транспарентност би допринели да привредник сазна да ли ће бити део паушалног опорезивања пре почетка пословања, што ће олакшати посао и предузетнику и пореској управи", нагласио је Васиљевић.

Наводи да ће то допринети бржем и лакшем оснивању предузетничког бизниса.

Када се говори о паушалном опорезивању углавном се прво помисли на богате адвокате, каже Васиљевић, и додаје да у паушалном опорезивању већином има оних који "састављају крај са крајем" и који не знају да ли ће имати довољно новца да плате порез.

Такве су, додаје, на пример преводилачке канцеларије, које месечно зарађују око 100 или 150 евра, и оцењује да такви предузетници не би требало да буду оптерећени плаћањем пореза, док "не стану на ноге", те како буде растао бизнис, тако ће расти и опорезивање.

Представница "Стартит"-а Зоа Кукић каже да нови предлог паушалног опорезивања има неке позитивне ефекте, а први међу њима јесте решавање до сада основног проблема, а то је колико он износи.

"Добро је што иде ка томе да тај систем реши и да се открије формула којом ће се паушални систем обрачунавати", сматра Кукић.

Међутим, додаје да држава не би требало да опорезује оне предузетнике који су на почетку пословања, који "живе од једног клијента", као и да би држава требало да у систем укључи предузетнике који раде на црно, а да не ставља већи терет на оне који су већ део система.

"То може да доведе до тога да поједини стручњаци у ИТ сектору изађу из пословања, почну да раде на црно, што ми не бисмо волели да се деси", наводи Кукић.

Још један од проблема, истиче она, јесте што инспектори опорезују различито, те су постојали примери, наводи Кукић, да два предузећа која раде у истом граду и приходују сличан износ новца, а плаћају различите порезе.

Милан Шолаја, директор Војвођанског ИЦТ кластера, каже да је држава уврштавањем ИТ сектора у паушални систем омогућила да српски ИТ постане конкурентан на глобалном тржишту.

"Румуни имају нулту опорезивања на плате у ИТ сектору, Пољаци дају велике субвенције за извоз својих ИТ услуга, а ми имамо овај облик и мислим да не би било добро да се мења", сматра Шолаја.

Истиче да би "тектонске" измене опорезивања, можда проузроковале веће трошкове, што би, каже, натерало предузетнике да пређу у сиву зону или да оду у иностранство.

"Тада ћемо завршити са још мање буџетских прихода", закључује Шолаја.

EUR/RSD 117.5844
Најновије вести